Школски лист

62

да га одцепим, али он ни да се бар помакне. Л сам мислио да се он врло лако иоже одлепити, а ме!>у тим едва сам га одчупао од тог проклетог камеаа. „Е па сад, рече ми попа, поднеси га одоздол магнету, па држи блВже! Л то урадим п тек што поднесем клгоч, а он излети из мое руке, и опет прилепи се камену и обеси се о нЉга стрмоглав, и тако виси а не може да одпадне. Каква су то чудеса ? гледам а да ние чимгод клгоч или магнет намазан; но нема баш ништа : све е било суво. Узием опет клгоч И одлепим га па га опет примичем камену, и н осетих да нешто тегли руку к камену, чини ми се да сам клгоч оће да полети из моих руку. Л се клгочем дотакнем камена са свиго страна, а мои клгоч стои како хоћеш док га сам неодлђпим. Слава Богу то е чудо ! Л већ почнем заборавлкти свого землго но сад ми отац 1ован напомене: „Ето видиш ли, као што в оваИ камен, тако е исто и саг> нзш св^т магнет; па хоште л4пши магнет, неголи шго 6 оваи; овав притеже себи само гвожђе, и то мало парче гвожђа, а землн притеже к себи и кућу, и лгоде, и зверове п воду, и све што 6 на землви. Зато се и вода не слива с нЗ>, и зато чов$к не када ма био на самоме краго земл^, као и оваИ клгоч, кои виси стрмоглнв Осим тога, продужи свештеник, баш када би чов^к хтео да се одкине од земл4, па да скочи, то неможе никако високо скочити, ер га опет нешто натраг привуче и зато он одма падне на землго. Ми обично говоримо да е човек тежак, ербо он има много тежине. А тежина зиачи то што тебе тегли или притеже, зато се она и зове тако.,, Боже моИ ! као да ми се велика паучина скинула с мои очиго; тако ми е било св Ј јтло и добро! И н већ асно увиђах да мора бити да е землн округла; но ипак шшт запитам: „Ал зашто землн изгледа плвоснаста?" — „Дал' ти можеш далеко виђети ? запита ме свештеник; колико ти можеш догледати около себе ?" — „Та чини ми се могао би виђети до едну врсту!" — „Е па ти видиш само на едну врсту! А да можеш виђети и на десет врсти око себе, опет иећеш виђети сву землго ер она ние мала као лубеница, него е већа од стотину хилада врсти. Да е ми опашемо ноасом требало би нам нонс 37,000 врсти (5400 мила) дугачак. а да е обиђеШ^ требао би путовати ц4лу годину дана. Како ће ту чов4к, као мува, в1фети е свуд з^наоколо на далеко. Да ти можеш одлетити далеко, далеко од землк н. пр. на мбсец, тада би ти могао виђети сву нашу землго, и видио би оданде да 6