Школски лист

77

лендар, Стеван првов4нчанл Жичу, Владислав Мил^шево , Милутин подиже на 40 красних задужбина, Дечански високе Дечане, Душан св, Аранђела и друге. Уз манастире и цркве подигоше се, како у она доба обичаВ баше и школе, кое онда само за свештена лица бнше. Са зидан^м силних цркви и манастира процвЈта зидарствп сликарство и занати. Од кнБИга из тога доба остале су наивише црковне, кое су у та доба по свима манастирима преписиване а поићшто и прево^ене биле. Али има и других кнБижевних споменика, од коих су наиглавнш : животописание св. Симеона, едно од св. Савве, а друго од Стевана првовенчаног; славни Душанов 3 а к о н и к, и Архиепископа Данила, Родослов. Послћ Душана и Уроша пође све натраг док све на Косову непропаде. Падениеи на косову дође црква заедно с' наукама и образованошћу у врло тужно стан'ћ. Турци разорише градове, спалише села и вароши , одвукоше неброИни народ у робство, убише вЈру и науке. Лазареви насл^дници мучише се шшт нешто сачувати. Стеван високи подиже славну Манасик), и многе друге оарави. Али турско насил^ све већма навалкшћи наведе многу србску себичну властелу, да би се само у господарству одржала, те се потурчи, и ови носташе србскои цркви и образованости наНвећи душмани толико, да се народ на све стране разсеати моро. Србски патринрси осташе у Ипеку, али се у оном турском варварству ни живи показати несм^доше. Срби у овим странама имаше шпт пре доселена Ма^ара свое манастире, пак за цело уз нбих и у нБИма и н!же школе. Кад посл^ и србски Деспоти овамо пређоше наставе овд§ свое старан^ о образованости свог народа, колико се под оним тешким околностима и турским нападаима чинити могло. Народ на све стране угшћчен од турске силе морао се само старати, да го живот спасе 0 одржи. И при свему том подигоше се опет многи славни манастири, у Банату: Ходош Бездин, Св. Јјурађ, Месић, Златица, Базиаш; у БачкоВ : Ковилб и Бођан; у Срему: Крушедол, Гргетег, Опово, Ремета, Нзак, Раваница, Раковац, Бешепово, Беочин, Шишатовац, Ковеждин, Привина глава, ђипша, и дал4 на Сави Фенек; у Баранви : Грабовац; у Славонш : Ораховица, Пакра и Лепавина; у Далмацш : Крка, Крупа, Драговић, Савпна, Градиште, Бана, МаИна и остали, у коима се при оним наЗтежим временима, што то свештеници за народ справлаше. Исто се тако стараше и србски