Школски лист

78

Митрополити у Срему и Банату у Ерделго и РватскоИ, да народ колко е могућно у христианству и православиго сачуваш и науком христианском ут4ше. Кад се посл4 заведоше штампарие за србске кнвиге, прво у Мл^ткама г. 1495. а посл4 и у ЦрноД гори, Далмацји и по другим странама . оида се почеше прво црковне а посл^ и друге кнБиге штампати, те тим се сачува, што Јошт од Турака несатрвено оста, а посл^ поче опет наука и кнБижество мало помало главу дизати. Од преселенл под патриархом Арсением почеше се Срби дошавши у саобраћаИ са изображешим народииа, набвише настонван4м наши царева, већма о сво!ои образованоств старати. Неутрудими ревнителБ за србеке школе Митрополит 5 акови ћ 1708 хг&де их на све стране увести, али прека смрт осуети све оне красне умишлае н^гове. Исто е тако покушавао и митрополит Моисие Петровић г. 1724, док наВпосле митрополит Викентш 1оановић г. 1733 наНпре карловачку школу отвори, а посл4 се отворише у Б4ограду, Ос§ку и Далго. Али будући за ове школе никои Фундацин неблше, то се готово сасвим угасаше тако да г. 1791 Митрополит Стратимировић едва трагова н4ки затече. ОваИ своим сав4том учини те незаборавл&ни благод ^телБ карловачки Димитрш Анастасиевић карловачку, а послћ Сава Вуковић новосадску гимназига основаше, кое под своим славним директорима : Румиом, Волниом и ШаФариком красно процв^таше, Митрополит Стратимировић заведе БлагодЗзнние и конвикт гд4 до 60 сиромашних Јјака припитание безплатно имаше. На дв^ године после карловачке гимназие отвори се и Богословшг наИпре у Карловци а доцние у Пакрацу и по другим м4стима. 1ош пре ових велика цврица Марил Терезил старагоћи се за просв4ту свиго своих народа нареди, да и Срби свуда народне школе оснуго, кое под своим славним директорИма Ннковићем Вуановским и Мразовићем лепо пођоше, док се г. 1813 под врховним школа управител4м Несторовићом и препарандии отвори, од кое доба са изображеним учителБима школе ове јовгг л §пше напредовати почеше. У свима висшим и нижим школама поче народ образован^м далеко лешне напред ступати. Од то доба по|оше многи србски синови и на страну у висше школе и многи од нбих на наввиша достозкства досшћвагоћи сами се Јошт своИские за свов старати и радити пођоше.