Школски лист

записнику новиеи каже се, да е по приповеданк), неки П р и б а или Прива, чш е сав данашнћи атар Монастирски био, у старости свшВ, као пустинБик 1ошт у деветои или десетом веку овде живио, и краи главе текућега потока истог ииена подигао црквицу више извора источно, гди е данас гробл4 Монастирско, на коме се месту, до пре неколико година видио темелв старе н4гове цркве и ћелиа. Таи старац Прива, скупио е био око себе неколико по свои прилици из Моравие прогнаних свештеника, и с нћима на свошИ землви пустинвички живећи Богу се молио. П би из тога заклгочио, да е таН старац П р и в а или Привина био онаи за кога се каже у Кнвижевнику загребачком год 1864. у I. свезки на стр. 75. овако : „После године 838. с оне стране Драве у ДолбноВ Паноши око Блатна езера постаде под верховним области Франачком Словенска кнежевина, кошм управлаше Привина. ОваИ доби 12. Шниа 849. у Резну од кралд Лудовика онаИ део Панноние у властничство." И у Исторги восточно Славенског Богослужена на стр. 34. стои : После повратка Методид учителл славенског из Рима, на све е стране рат беснио (т. е. от стране немачких свештеника против славенског Богослуженин). У та бурна времена, то е. год. 869. 879. 871, а нарочито 872. пребивао е Архиеоископ Метод1и у Панонш код Коцела Кнеза (сина П р и в и н а), кои е многе цркве сазидао. Или можда е то онаИ и исти за кога се каже у кнбиги : „Дух Народа Србског" на стр. 83. Да е био неки Прибина, кои е око године 890 држао едан део Срема, од кога е потомство н4гово водило презиме Прибинић, као Бранко Прибинић кои е под Душаном царем држао Раму, и долнго Босну, и од тога Бранка произишло е опет презиме Бранковић. Из овога се дае заклгочити, да су Бранковићи основателБИ овог Монастира. У едном старом записнику године 1755 на првом листу стои написано : „Церковв сватаа мала и ветха саздана беше ва лето Господне 1496 и када маВстори темелв за нову ЦерковБ копаше, тада и на камену написано на^оше, да тште од ДеспотовЂ сватихт. Србскнхл. саоружена баше, то естБ свити 1оан Деспои. србски владоваше ва то вриеме и тада манастир Крушедол правлаше са братомг своимт. Максимомг АрхиереемЂ Србскимг." У записнику од год. 1741 (али е оваИ у недавнашн! време