Школски лист

ништву твое дворе, а дигнеш ли се у вис, то веселиш вредног земл$делца сво10м песмом, опонинј.ш путника да има неког горе тамо, што ее и за тебе и за н-бга отачаски брине, па онда опет смерно слећеш на землго, у свое гн^здашце. Оа се твое весело срце ние ни понело ма толиком путу. Ти не гледиш с презрен^м на твое заостале принтел$, кои не могоше толикога пребродити пута. Ал зато се сви и радуго тебн, зато и чезну за тобом. Сви су немн, сви ћуте, кад тебе нема, а сви на ново оживе те запеваго, кад тебе опет зачуго. И опет си се на време, ни рано ни доцне повратила. Ал како си зтма гамо у Мисиру: да в већ висибаба зблцила снег с главе, да ее црвић из лицета пробудио, и да су муве одпочеле свого игру у вечерн^м зраку? Ко ти рече, да ће од лета и за тебе остати кое зрнце у стрники наши полана? — видим већ, видим како у легу дижеш главу небу, као да хоћеш да рекнеш: Онаи, кои ме е амо довео, он ће ме и наранити. Сви у н$га гледе, и свакок он дае свого рану у свое време. — Безбрижно и весело ето градиш ти свое гн^здо. Ал си ти смерна и чедна, не виеш га на високои грани, не градиш га на кућаиа ни на забатима, да те сваки гледи као лутку у излогу, Не, ти си се спустила у таласагоће се жито, на землви градиш гнбиздо , да не пилби у н^га зналична светина, 0, знам да се напред радуеш, како ће твои голуждрави преаелићи жуте свое клгониће из гнБизда промолити, како ће те весело поздравити, кад им се са раном у гнбиздо вратиш. Да колико ли пута на дан одлећеш и долећеш гнБизду?! а е ли се смркло, замоташ их све лепо у твого топлу халБину. Па и -сад. кад имаш толико бриге с децом свошм, и сад весело пућпурућеш. Ти ниси као славуи, кои умукне чим е гнбздо направпо и нн снео. Само се под есен ређе чуго твои мили гласи. Та онда тн се вала растати са землбом , где су ти чеда твол свет угледала, где си читаво лето весело и безбрижно провела. Сад ће полн бити гола и пуста; и како би и могла ти онда веселити! Снуждила си се, е ли ? Тек кад сунце седне, и ноћ свое тавно крило на землго пусти, дижеш се и ти горе, али не небу у облаке, него дал^, далб тамо к топломе гогу. Па како ти низко и нечуино сад летиш по зраку; брига те оборила. Да богме! кад се путник умори и огладне, а он се весело сврне у свртану, где га чека ело и пиће, где га сладак сан за ново путованб крепи и снажи. Ал з а тебе свртане нема, сиротицо мала. 'Ги данго вала да купаш зрно по зрно, да одржиш душу; а кад се сумрачи, кад друге животин4 спаваго и у сну се опоравлнго : онда се ти крећеш на далеки пут, не плашиш се мрака, не боиш се таме, а светлуцагоће звезде пут ти показуго. Да, ти не смеш остати овде; валкда си се обећала твоим приателБИма, Д а ћеш се вратити. И хтела си доћи шш пре но шго пчела из чашиие мед пити почне, хтела си доћи; — али , ено те лгоди с велнкнм мрежама чекаго, да те ухвате. И пропала си, ако те дочепак). Онда ће те принтелБи залуд изгледати; твое ће тело на вашару продавати. Не пазе лгоди на твои невин живот, не враћаго они добро за добро; ал ти па зИ на себе, бежи од опасне мреже, те нам се опет сретно врати, да « аС развеселиш са твошм милом песмом : пућ пурућ! Брзотиском Андрие Вагнера н друга.