Школски лист

23

читати. Тада пређоше од оздацкњпх Словена и они, кои до тада 10ш не бинху крштени у веру христову, и од то доба осташе у нбоИ сви тако тврди, да се никада више у свого стару незнабожачку веру невраћаху. Ово словенско богослужен^ по исгочном обреду не бизше западн4и свештенству право; и почну га проганлти, док го код северних Словена после не дугог вреиена сасвим изагнаше; а код Хрвата и корутанских Словена одржа се дуже времена, док га соборном наредбом г. 925 сасвим не закратише, на кое се истина Хрвати лкгго одапреше и чак г. 1058. едва смирише тим, шго место источне литургие узеше западну, али на езику словенском, како е и данас тако звани Глаголите имаго. Иста ова судбина постиже и словенско писмо кирилицу. НаИпре биаше ово обште писмо свиго С/овена изузевши само оно мало народа, кои се глаголицом служише; али после стане се преиа латиници с кошм западно свештенство навалвиваше, мало по мало губити, док е севернп аустриски Словени после «е дугог времена сасвим латиницом не заменуше и сасвим заборавише; а код гожних Словена одржа се дуго векова, борећи се заедно са глаголицом противу туђинске силом наметнуте латинице, док се прошлог века и код Хрвата и Срба западне цркве обе неизгубише и неоста едина тујјинска латиница. Само код Срба источне цркве оста како словенско богослужен^ по источном обреду тако и кирилица сачувана, кошм се данас још и сви Бугари и сви мало- и велико Руси служе. Препелица. Пућ пурућ! Чуи, каква е то певач ша, што е гако рано песму свого удесила! А, та то е гласник пролећа, то е наша препелпца. Сад те тек видим. Да си ми добро дошла птацо, у тавнои, путничкои халБини! За цело си се зажелсла куће, па се сад радуеш, шго си се опет вратила. Знам, далеко си била : чак у Мисиру, стотинама малл одавде. Па си преко брега и дол^, преко мора и река, дан и ноћ путовала, мила птичице, Та реци, молим те, како си нас нашла без вође и компаса! Да како си храбра, кад те нишга не устраши од толиког пута, нишга те не нагони, да се натраг вратиш! Ала, кад бл ми знала што приповедити о землви шсифовои, о горостасннм пирамидама и о развалинама стоврате вароши Iиве! Ал теби се сигурно ние допало тамо на нбани. Ти врло радо певаш, та песма е твое уживанЂ; а у АФрпци си редко кого птицу чула да пева. Озбилвно седе оне тамо у крунн виооки палма, нЕ.инак> и лгалан) се у врелом сунчевом зраку, да им се шарено пер!> као драго камен4 засветли, те онда пролазећем путнику едко привикук) „гледан горе, гледни само како смо свотле, како смо лепе." Ал ти не мариш за таке украсе, ги у твоем тавном џбуиу мирно тражиш у ниском стр-