Школски лист

29

дођосмо да молимо , да нае ослободиш од н&га п да нас прогласиш за слободно племе, па да се више не мешаго лавови у наше послове, ни да нам они суде! Срдито их погледа озбилБна судбина па рече: Само поштени лгоди вредни су слободе, а вас ће лупеже све живо гониги, док вас не истребе. П л а т а. (Приповедка.) Кад оно Моисие на ону свету гору изађе, да прими закон и науку од свевишн г Ега, добие заповест, да погледа доле у дол. Ту опази бистар извор, на кои онаи час дође путник воиник, па сишав с кони иапи сс и оде. Тек што он оде, дође на извор од оваца чобанче и нашав пуну кесу новаца, што е онаи путник изгуби, диже и утече с нвоме. Одма затим доЈје неки погрблЗши старац на исти извор, па се напи, и седе да се одмори. и ту га сан ухвати, те заспа на трави. Мало час, ал ево исти онаи вонк, па стане бесно на старца викати и нскати, да врати кесз т . Старац се преклиннше, да ние ништа нашао, и моллше, и плакаше; али бесни воиник стане све већма претити, и у беснилу тргне наипосле џиду, те старца прободе и уби. — Кад ово опази Моисие, паде ожалошћен лицем на землго и сакри се од стида; али у исти мах викне глас из облака: ,,'Гако се све на свету ма кад освети; таи исти старац што га ту мртва гледаш, на иотоме месту уби ни крива ни дужна оца истога онога дечака, што оно кесу нађе и однесе." 0 селшо воћнога семена. (бдна лекциа за ученике стариег разреда основне школе и за неделвошколце.) Ко жели добра воћа имати, таИ вали да се постара пре свега ово из семена произвести. Могу се истина и изданци или самоници пресађивати али од нби буду дрва понаивише кржлава, чворновита и дивлл. Воћке из семена произведене зову се дивлаке, и доносе понаИвише ситан и опор род, а оне, кое се брижлБивом негом и вештином лгодском припитоме, доносе укусно, крупно и лепо воће, и зову се питоме или оплеменЈне воћке. За сеии4 могу се употребити коштице или семенћ питомог воћа ал шшт е бол^ посеати семенћ ил' коштице од дивл&г воћа; ер воћке што из семена дивлике изникну аче су и дуже траго, а оне што из семена аитомог изникну краткога су века и болешлвиве. Само од оне врсте воћа, што и без каламленл може крупно и укусно бити, као што су кестени ораси бадеми па и брескве, узимаго се за сенн^ наилепше врсте. Семен4 или коштице што се за сенн4 употреблгого, извадити вала из зрелога и здравога воћа што е наздраво им снажном дрвету родило. Благи Бог поставио е у свако зрнце