Школски лист

Ову молбу н$му рекне: „Помози ми о 1оване, „Мои брат мили и по телу „И по души, умрго е, „Ти му певаи на опелу! „Де напиши песме какве ,,Да утешиш мене сетног, „Ах смнлуи се на ме бедног, „Црна туга обузела „Срце мое и мои живот, „Илачем, ридам када видим ,,Брата мога смргни ћивот, „Помози ми о 1оване „Де напиши две три песме, ,,Па да срцу мом одлане, „Да ми таки лакше буде „Ову тугу подносим ти, „Пошози ми ер ти можеш, „Мое боле утолити!" Када инок изговори Молбу свого, баш не малу, Тада 1ован реч прозбори: „Зар ти незнаш строг мои устав, „Старац ми е запретио „Да не певам, — када сам се „Овом чину посветио!" — „Старац неће за то никад знатк, „Отишо е он одавде, „Па се неће повраћати, „Неће доћи за три дана, „До нашега самостана. ,,Зато немои одрицати, „Већ ускори,. . , „Да ме туга не умори!" „Опрости ми што не могу „Молбу твом испунити, „Несмем устав, ни заповед „Наставника преступити." „0 Говане", таВ пустиннк Опет поче да говори, (Проду;

„Да си лекар, а да мене „Болест хоће да умори, „А ти тврда срца човек „Па ми не би помогао, „Ах, какав би вишнјгм Богу, ,,Ти одговор за то дао, „Безутешан кад би н-бму „Ја од тебе отишао!" Говорећи инок тако Задрмо е срце н!>жно, Добро срце 1ованово. Ние инок ние н4му Говорио безуспегано. И н^гово срце беше Пуно туге и жалости И н4му е нуждан био Зрак утехе и радости. Као облак надишо е Задах свети сад на и4га, Пред очама беху слике Светла лица божиега. Звук песама необичних Разлего се пред нбим сада, Уво му е слабо чуло, К'о да неко плаче, нда. Тап му призор срце свлада. Он приклони главу свого Да саслуша гвучне песме Што извиру, што истичу Из божие, раиске чесме. Па када е све то чуо, Кад е све то саслушао, Тад е истом у пећину Свого мрачну отишао, Па е тамо нацртао Са послушном руком свотм, Све што му е задах свети, Видети и чутп дао. Тим е устав погазио И знповед преступио! ће се.)

Вуци м оудСиша, (Басна.) бдаред се побуне вуци противу лав.-гћг господарства, те одберУ посланике и ови дођу на тужбу судбини говорећи : Свемоћницо! ш, шем племенитом вучбм роду додиа самоволБство гордога лава; т а " ми смо божа створена као и лавови, а н нки смо и чувени смо , з ат °