Школски лист

123

!1 паде преко Из, па стаде псоватн и клети: проклети папго, иа теЛе и орах наићи, нека те ђаво однесе, — те гурне врећу ногом п од»; д Е мо0 браико! рече му среКа, узмп памети собо« ; ер тгб« ди грсћа у шаке улети, ти би е отиснуо од себе, а с памећу наћпКеш и ухватићеш е, баш да би се крила и бегала од тебе.

Два рибара. (Басна.) Пођу два рибара на лов, вдан мрежом, другп удпцом. Идућп рећн ће онав .* ти можеш само по едну ухватити, а ш гоиплу уедаред. То ћемо тек видвти рече други, па седе и поче едну по едну пецитп и низати, а онаи заметнувши мрежу остави в и нп едаред не завири у нк). Ко е више ухватио? — Овако е са лгодма различних веронсповести : вдан нема ни цркве ни школе, ал куд год ходц и где год сгав сећа се Бога и Богу се моли; а други дигну богате цркве и велике школе, али никад не завире у нбих, па ко е од нбих побожн!и и болви?

А г р и п а. (Около год. 490. пре Хр.) Кад Римлани свог посдедн4г кралд због н^гових иевалдлства прогнаше, онда се замету лгото зло међу нвииа самниа, — начинише се две странке, простачка и госаодарска, под именом плебед и патрика. Патрпке са конзу.пша и начелницпма одираху плебеИце већма но пре крал!вп. Кад овима долиг, договоре се, да оставе патрике и да пду пз града, те зграбе оруж^; и дигну заставе, па свн лнстом нзађу из свое престолнице Рима и стане се онде на неком брду близу града. Сснат на неволви пошл! едне па друге посланике, неби ли оне обрлатили, да се нов^ате у град, али уза^уд. Онда им пош.по Агрипу нбиовог лк)бимца. ОваЗ изашав сабра народ и рече: браКо! чуВте ову причу: побуне се едаред уди тела прогиву желудца; додин им гледатн, де он сред тела без бриге седи, а онн се муче, па му вуку и даго, те не хге више ннко нишга радиги; не хтеше руке залогад устимз принети, нн уста примлтн, ни зуби жватати, сви се узшгунише и подржаше. Ади, како желудац никое ране не доби, тако е не мога ни удпм! дчти, те сви клону. Тада се ови осетшне, да неправо учанише, п да ние ни желудац баш онако небрига и безпослен, као шго ни се учини, те му оиет ране довуку, а он их занови и окреаи« —