Школски лист

134

Схвати народ смисао нриче, те се врати натраг, али, пошто му особите заступнике допустише, што их он између себе изабра и сенату придодаде.

0 плавом небу. (Од А. Иванова, посрбио I. Лепава*) Кад сашиеш едну чизму, сашићеш и другу, и трећу. Тако исто и и : упознадох се малко са землБОм, а после ми се оКе да знам, на што е то плаво небо? Н сам већ видио, да оно ние над нама као капа, ни кров, илити кубе; него оно личн на м4х (меур), у ком се у среди налази земла, као врло мало зрно; или на врећу, у кошИ се землв не дотиче ни до чега и стои по среди, као главица купуса. Л сам видио да се небо ни где не упире на землго, ер да се оно упире, онда би когод и кадгод дошао до тога места, а тога никада нити е било нити ће бити. Па да се и упире: тада неби човек могао обиђи сву землго, небо би гдегод препречило пут; сви знаду, да су лшди неколико пута обилазили око целе землб, и док су 6 еданпут обишли требала им е цела година дана да иду даа и ноћ, али опет нико ние видио, да се небо гдегод упвре на землк). Елем небо, како сам д мислио, иде около целе наше земл4 и нигде се до н4 не додира, и свуда е врло далеко и високо над нбом . Али ево питанл: какво е оно из чега е направл4но? II како се на н4му држи сунце, месец и друга еветила небеска ? Л сам чуо да е оно направл4но од стакла; али е то лаж: не може оно бити од стакла, ер стакло прави човек. Л саи чуо и то, да су за го стаклено небо клинцима прикована сва небеска светила. Али то може говорити само она0, кои мисли, да сунце ние веће него мала чиниа; а сви паметни лгоди знак), да 8 сунце врло големо, као што сам а чуо од мог малог господина и од свештеника, — а таку велику ствар не може одржати никакво стакло, и оно би се одма разбило, да метну на н§га таку велику ствар, као што в сунце. Говоре шште лгоди, да су сунце, месец и звезде прозори на стакленоме небуАли е то права лаж; томе би се могло можда и веровати, каД би сунце, месец и звезде стоили на едноме месту али ов и

*) Наставак из приповести о вебу и авмл!.в