Школски лист

126

8 и сам ваздух плав, Дуга нив ии везица (трака, пантлвика), ни рог, ннт' она шмрка воду из бунора, него дуга изгледа чудна само иашим очима , И чудна е она зато, ер сунце игра у капллма, кад пада киша, као што се ввтра блиста и игра на стакиу са различитима бонма, И зато може дуга само тада бити, кад сунце сне и кад пада кпша; а без кише и сунца не може бптп нн дуге Прота е мене научио. како и л сам могу налр; вити дугу. Само треба напунити уста водом и после прснутн према суицу, — и ево ти готова дуга; у тоИ киши, кош еи просуо из своих уста видићеш таку исту дугу, као што е иа небу, разуме се биће много мани, зато што из уста твоих не може бити толико кише, колико пада из облака. II н се вратим од свештеника, а неби се никада н4га сит паг.пшао. бдву реч рече и одма ми паде нешто с очиго. Што дуб.1% у шуиу— тим више и дрва; што више знам, више ми се о е да знам. Кад сам већ знао, шта е земли и небо, п почех мпслптп о звездама, о сунпу, о месецу. Пре сам н желио да се докопчм свега тога, а сад сам видио, да е то дугачка з»гопстка. Што ти мислиш за неделго или месец дана, то би тн опс11, коп то зна, казао за едан часак. А што више о^еш да зпаш, тим губпш впше времена, кад оћеш да дознаш све то ти сам. Да сам а знао читати, и кад би имао кввнга, у копма е све о томе писапо, н бп ма кригоћи сваки дан по мало читао, И од тога вреисна дође мени мисао у главу, како би а могао научпти, ако не штогод впше, а опо бар читати и писати. У то исто време нас ослободише од спаин. Сад би 10ште бол^ било, да н научнм читати и писати! Ево како сам н мислио: кад дође млади господин о светцима, н ћу га замолити, да ме узме са собом, а у граду се веК какогод може научити чптотп и ппсати. Осим тога, хтео сам се учити чизмарском занату, да могу себи заслужпти парче леба, кад ме отерам одавде. Почнем ти л пзчекивати светце, као озебао сунце- А док сам н нби нзчекивао, мислп мое нису хтеле да чекаго, него ми се еднако врзу по паметп. Али ништа нисам могао изми' слити, док пе дође млади господин, # )

*) До 1862, бпли су руски селлци под спаинма, п слабо в по сслнма у Русш било школа. Садашнви цар руски Александар II. ослободио е све селаке у царству свом, и сад се већ тамо по селима свуда подижу школе, и народ у просвети напредуе ,