Школски лист

Па ту на тима водама бистрим Врелану жеђцу зверови гасе, Веселе тице у складном певу Пушташ туда умилне гласе. С' савних висина, дворова твоих, Напанш силно дивотне горе, А земла с' сити благошћу твошм, Кош 100 шал4ш с неба, од горе. Ти даеш траву, што буИно расте, Те стоку питаш с нбом , силни Боже; Зел4 за корист човеку пружаш Да хл4б из земл4 изводит' може. Румено вино лозице плодне Сваком весели срце у груди А бели хлебац пшенице златне Крепи и снажи срца у лгоди. Ти вите кедре питаш и раниш, Што се на гори ливанскоИ вик), На коим гнбзда тичице плету Те у нби слећу, легу се, криго. Високе горе, врлети кршне Козама дивлбим мили е стан, А зечевима плашлвивим, брзим Уточиште е челични кам. Ти месец створи, што нам времена Казуе верно у снго свом, А сунце свагда познае место Западу своме руменом. Кад црну тмину десницом твошм По бавном свету одвиеш ти; НоИца завлада а шумски, мрки Зверови по нбоИ излазе сви. Тада и бесни лавићи силни За плЈшом своим рикати стану Па мутећ свуда по пустоИ ноћи Од Бога свого тражиду рану. Ал када мило сунашце гране И светом проспе злаћане бое Тад се и они скриваго натраг И опет лежу у ложе свое. Сада тек човек ведар и чио Излази водј>но на пос'о евоВ