Школски лист

141

Да га до миле вечери сврши У срећи свотИ ДИВОТНО0. 0 вишнби Отче, како су млога По свету твон д$ла велика, Све си премудро створио свуда, Земл« 6 пуна твоега блага! Гле, дивно море како е грдно Де му се стране у недоглед шире Ту гмижу разне животне силне Па час се скрим а час провире. Ту лађе плове, а морски зв4ри Ков ти створи, играго с тамо. На тебе чека све, да им даеш Пићу на време, да сито буде! Кад твок) штедру отвориш руку Добротом тво10м насите с' сви, А када свое лице одвратиш Све е препуно туге, жалости, Ком духа узмеш, таН гине, пада, Враћа се у прах опета своВ; ПошлЈш му духа, на ново с' диже Све у красоти и блеску своме. Зато нек слава довека буде Господу, Творцу свог света бела, Нек се весели у слави свошИ За толка свон дивотна дела. Погледа л' само Господ на землго Из темела се таки затресе, Дотакне ли се високих гора А оне пламте, пуше, д8ме се. Зато ћу певат' Творца небеса Догод ке трае на овом свету! Па нек му буде мила и драга Беседа моа из уста слабих А н о Богу веселићу се. Нека свуда са земл^ ове Нестане подлих грешника худих; А ти прославлнВ довека Бога Безсмртна душо што си у мени!! У Новом Саду, месеца Августа 1867. Мита Нешковић,