Школски лист

ш

дио све оно што си ти, али и опет знам бдан прекрасан прим4р, да ми Срби ако нисмо од природе паметнш и даровитш од нбих , заиста баш нисмо ни глуплви. 6р наш, човек србин, оде у Беч и научи н^мачки и »ранцуски взик за годину или за две дана, а Немац или Француз до!>е ме!?у србе и живи с' нБима по 10 — 15 година на опет неможе правилно чисто србски говорити. Друго, Грци, бвреш и синови други народа дођу иеђу немце и Французе и постану ме^у нвима милионери као што е барон Сина у Бечу родом Грк, и Родшилд у Паризу родом бвреин; а међу нас исти ти вароди долазе, и не само, што не могу више нас у трговини стати, него што више врло се редко догађа да се они с нами и успоредити могу. А то ће рећи, да смо ми Срби вредти за трговину, него ли и сами остали европски народи. Напосл^дку имали каквог преимућства међу србииа над осталим западним европским народима, то ће нас наВбол§ ув4рити, достоннство наших народних п4сама и пословица, ков су наАнсши изнв и сведок србског Гениа. А кад би ми тш били научени као што су други народи онда их се ми Срби ни учему стидили неби! — А куд си ти дал4 отишо Душане ? (Продужиће се.)

Сличан одговор. Две селннке дођу у варош и замоле неког дебелог господина да ин каже, где в Успенска црква. „Шта ћете у цркви" смешећи се запита их дебелвко. Чудно питан^ — одговори старил селлнка — и« смо раде ићи у цркву, да се Богу пимолимо!'* То в права дангубмца — продужи дебелБко : — видите како сам н здрав н дебео, а никад неидем у цркву." „Томе се нив нимало чудити, — одговори мла^а селннка, — у мовга отца код куће има вдан бравац, кои в много де6 лби и ран&нш од вас, а нив ни он шш накада у цркви био, нит св Богу молио.

Издае и уређув Никола ђ. Вукићевић.

Брзотиском Андрие Вагнера и друга.