Школски лист

156

да му на н^гов црепић (коим гласове даваху) упише Аристидово име. Аристид га упита : а шта ти е учинио Аристид, да му о глави идеш ? Ништа, рече онаН, и непознаеи га, него ми е противно, што сав свет само н4га зове праведна. Аристид узме цреп и упише свое име. Већином гласова буде од своих сугра^ана осуђен, да се прогна. Он остави свое оташтво молећисеБогу, да неда, да се оно покае за ово Али каан4 дође брзо, и Атинци у неволБИ изпред битке на Саламису позову Аристида натраг. Врати се Аристид, па своим мудрам саветом подпомогне вобводе, и окренут Темистоклесу рече: а од нас двоице видећемо сад, ко ће оташтву више добра да учини. Ту у следећим биткама показа се Аристид славним гонаком, и поживе у миру поштован и лшблЕн од своих суграђана. Колику веру сав народ у н4му имађаше сведочи оваЗ случаи : кад Темистоклес начини план, како ће на иеприатела да вогое, рекне народу, да е склопио план, врло пробитачан по народ, ал мора остати таИна, него да му даду кога, у кои наНвише вере имаго, па ће том открити. Народ избере Аристида. Темистоклес открие намеру, да е рад неприателвске лађе да спали. Аристид се окрене народу па рече : намера е истина пробитачна, али ние ни лепа ни праведна. Одма повиче сав народ : што ние лепо ни праведно, неможе ни пробитачно бити, те одбаци Темистоклеву намеру. Колико Аристид некористолгобив и неподмитлвив беше нанбол^ показуе то, што он дуго година све оно големо државно благо под сво^ом управом има^аше, па умре у великоИ старости, а у такоб сиротшњи, да га мораху о обштинском трошку саранити, а нЈговима ћерима одредише мираз из државне касе. Све што иза н &га оста, то е лепо име праведнога. На Фалерском пристаништу подиже му народ споменик, ал наЛлеиши и вечити начини он себи сам праведним делима своим.

Еуклид мз Мегаре. (Г. 400 пре Хр.) Младић Еуклид беше родом из Мегаре мале едне варошице близу Атине; но н4му се већма допадаше, да живи у Атини него у свом рођеном месту само зато, да може овде што чешће онога мудрог учитела Сократа слушати. бдаред се посвађаго па зарате Атинци и Мегарци, и Атинци запрете, да