Школски лист

162

ни сами себе, и што врло добро знамо, да е учителв, ако е само онакав какав треба да е, за народ то, што орган за дисан4, н што сви знамо као свету истину, да су за државу и народ важши учителви, него и сами шншстри, ер они бавећи се у народу познаго срце народно, желш и нужду н$гову." После свега тога нашег разговора, драги брате Владета, л пун радости и задоволвства благодарим честитом Цоисону, опростим се и растанем с' НБИме; и ево ме опет, у име Христа Спасителн, у нашоК драгоИ и милоН отачбини, Но кажи ми, молим те, какав е ово почитаеми сабор? В. Данас нам е брате први испит у србскоН босанскоМ Богословш, кого смо прошле године првог Октобра, у име Божие основали и одпочели; пак просветолгобиво обштество банилучко дошло е видити и чути; како нам ова школа стои и како у нбоИ мила д^чица наша цапредуго, ер то се при испиту наблакше оц&нити може. Д. Па добро брате Владета, нек вам е сретно и дугов&чно, нек вас Бог свошм моћном Десницом руководи, нека Он добротворе науке, иравде и истине стократно награди, а злотворе, ако их имаде, на прави пут обрати, изведе и упути. Почните дакле, у име Христово, Бог вас свсвишнби ашловао!!

Грижа савести. (Приповедка). Баш тамо, где се два села с границом своих земала раставлаго, у сред шуме, догодило се едне пролећне ноћи при баИнов месечини страховито дело. Неки човек клечаше на грудима другог мртвог човека. Црни облак обави бледо лице месеца; славуи престаде умилно поати, када клечећи лежећег страдалника преврташе и све што при нЗшу нађе себи узе, затим га баци себи на леђа и похита с нбим недалеко жуборећем потоку, да га утопи. Но у том брзом ходу своме наеданаут застаде цод мртвим телом. Месец се указао нростирући свое тихе бледе зраке кроз гранБ и чшшне се, као да лгобки зраци н&гови туже и адаго за покобником. У таб мах заори се труба поште кнБигоноше — — — а убица беше као да е мртавац на н4гови леђи оживео и као да га гуши, те брзо баци терет и почне бегати; бегао е — бегао е далеко, далеко! Напоследку заустави се код р^ке едне, те прислушки-