Школски лист

\

163

ваше. Све биаше тихо и мирно, само таласи отицаху као да од убице нобећи смераго; но он се све већма лготио што немогаше заметиути траг свог крвног дела. Похита натраг, тумараше тамо амо по брегу горе, доле; зноИ му е са чела каплао и учини му се као да су му сви чланци с окови стегнути. Свуд унаоколо беше пусто и немо, само где кон ноћна птица прелеташе тамо амо. УбИца стане, те погледи на све стране; по^е, и тек што корак два корачи у забуну падне; све е пред очима крв видио и држао е да му дрва, горе и долине пут препречуго. Већ е зора почела просипати прве златне свое зраке; из долн и с брегова зачЈсе пуцанв бича а убица брзо стаде дал4 бежати. Радини нађу мртво тело и однесу у оближн& село. На глави с десне стране мртвог тела видео се удар, као од оштрог камена. Дознати се ние могло од куд' е био убиени страдалнпк; ер се никаква сведочба нашла ние нити га е ико познати могао. Сутра дан ће страдалника саранити у гробл4, кое лежи покраи цркве на брегу и нуз кое каменити пут иде. Силни се иарод стекао на укоп. Беше их и из оближнБих села; сваки е хтео сажаленћ и последнго почаст бедноме страдалнику указати, Народ га е мирно без икаквог гласа само с оађеним срцем пратио. Пред црквеним вратима спусте носицои тело покоИника и свештеник иочне овако тужну беседу : „На пугу си ти пао. Ко зна за чим ти е срдце тежило, кое ли е срдце за тобом чезнуло. Но, нека онаИ, кои све познае и све држи, мир и покоМ даде твоши души! Као непознат си пао од непознате руке Нико незна од куд дође, куда ли путова; али Бог, кои зна одкуд си и куда си пошао, примио те е у вечно насел^. Кое си вере био, коим си езиком говорио, незнамо; ко ће у станго бити од немих уста на то одговора добити!* „Подигните са миом ваше рукз и говорите за мном што п говорио будем — рече Свештеник присуствугоћима. „Сви подижемо наше руке теби, свезнагоћи Творче! мислимо и држимо да су оне чисте од сваког злочинства. Овде у св. храму твоме припознаемо да смо невини од тог крвног дела. Правда е Божи вечита! Неоклеваи! НеоклеваМ! ти, кои си твог брата убио! — Зар незнаш да невидими мач над твојом главом лебди, кои ће пасти на твого главу и тебе поразити. Врати се, покаМ се док е за времена! НенагомилаваИ порок на порок; ер кад затруби труба правде Божие." — — —