Школски лист

164

Сваком присуствумћем ронаше се сузе низ образе од вел4 туге и жалости. Све тихо и мирно беше; — ал уедаред зачуе се с пута труба поштанска и у таИ мах изкочи — из средине сабраног народа — млад едан човек и падне пргд ноге свештеникове вичући: „Н сам!" — Пошто га подигоше, припозна, кагоћи се за свое дело, како е у взроши новце господара свога, код кога е служио, потрошио; како е тог непознатог напао и убио ; како е позадуго таио амо тумарао; како су му руке дрктале кад их е горе дигао и како га е глас трубе смео и приморао да припозна. Мирно без икаква гласа само са тугом у срцу врате се пратиоци с гроблл и са сузним очима отиду дома. Два човека на преки начин изгубише све радости земалвскога живота, едан невино и без свое кривице као оио праведни Авелв, а други као лдни братоубица по закопу човечаске правде и по праведнои пресуди земалБскога суда. У Сомбору посрбио Ј. Б. учителв.

Причест у тавпицњ (Догађаи из времена Диоклетинновог гоненн). Има едно здание у Рвму, у коме су многи премноги испов ^дници в4ре Христове страшне муке претрпили; то е здание мамертинска тавница, кон е остала из незнабожачких времена до данас у ц4лости, као сведочба срдце парагоћих призора што се у нбоИ догађаху. Тавница ова сазвдана е у землби од огромног комађа тврдога граеита, и била е на два ката. У нго се спуштало кроз округле одушке, кроз кое е и рана сужнима ношена, и кроз кое е нешто мало светлости и ваздуха допирало у ово мрачно и страховито обиталиште. СужнБИ у ово8 тавници, особито у долнбм кату, много су се патити морали од нездравог ваздуха и смрада. Гдекои од ибих били су скучени у жел&зне карике што биаху у зиду утврђене, те нити су могли сести ни лећи, другима су само ноге биле у кладама а иначе моглИ су лежати и седити на голом споду тавнице, кои беше посут оштрим кремен^м и цреповима од разбиених судова. У ово0 тавници, кого сад описасмо, било е 4 Октобра 302 године до сто христиана разнога узраста, кое мушких, кое