Школски лист

\

165

женских. — Сви ови амали су сутра дан извћи на борбу са зв^ровима, или просто рећи, бачени бити дивлбим и гладним зв!ровииа на растрзанб. Крвожедни народ и сам цар римски Максимиан присутствоваће на том безчовечном позоришту. А зиате шта су скривили сви ови сужнБи пред лицем римскога суда и народа ? Скривили су то, што су били прави христинни, што су слободно и дрзиовено признавали, да е 1исус Христос син Бога живога, и што -се нису хтели поклонити поганичким идолима. Вече е било. СужнБи страдалници добро су знали да ће сутра земалБски живот у ужасним мукама окончати, али ипак међу нБима владаше мзр и св&тла радост. Они поаху стихове из псалмова, кои доликозаху нбиховом тадашнбм положаго. Страдалци из горнЈга ката сачинаваху едну певницу, а они из долн&га другу, те тако поан4м едни другима одговараху као што оно псалмоп4вац говори : „Еезднл к^здн^ призивлјтх бх гллск хрдкТи твои)сх. л (11, 8). Жестоки незнабожци принравише о обштинском трошку господску вечеру страдалницима, валБда за то да се лавови и пантери, што их у таб мах гладом морише, не могу пожалити на римско гостопримство ? Сродници и приагелБИ сужнвих дошли, биаху да их т4ше и да се с нвима опросте, носећи собом к своим единовЈрним страдалницима болго и савршениго рану, од оне што им даваху незнабожци, а та е рана л го б а в христианска. Ко би хгћо прави поам добити о христианским агапама (вечерама лгобави христианске), таИ би могао упознати ову у правом и савршеном виду у овоб последнБоИ предсмртнои вечери светих мученика, окружених сво10м браћом по в^ри и по крви. С' свбтлом радошћу бес^доваху они са своима приснима о свом непостиднои упованго, о другом бол^м св^ту, и о надежди да ће се скоро с ш>иаа опет састатн у обителБима Отца Небеснога. Гомила лгобопитних незнабожиих Римлана окружаваше братску трапезу светих мученика, сматрагоћи их с' желБОм да би им на лицу опазили знаке туге и очаанн, Али страдалци наши биаху тако спокоНна и св&тла лица, као да ће сваки шшт стотину срећних година живити. Гледаоци особито упрли биаху очи на бдног прекрасног младића из знамените породице Римске, кои е такође меј?у осуђеницима био. Панкратие, — тако се зваше таИ младић, — опазивши да незнабожци на нЕга с' особитом радозналошћу погледаго, окрене се нБима па им рекне : „Браћо моа! Зар вам нпе доста на-