Школски лист

166

ших сутрашнћих страданн; што узмућуете 10шт данас вашим искушаван^м наш унутрашнви покоб? Ал кад е тако, а ви сматрабте само пажлвиво црте наших лица, да их незаборавите у дан последн$г суда. Речи младићеве застиде лгобопитне Римлнне, и они се мало помало стану разилазити, ал многима од нби остадоше оне на срдцу, — те и сами са ових речи посташе доцние христилнима. У то време кад су незнабожци ранили т4ла мученичка зарад тога, да сутра дан нвима почасте дивл^ зр^рове, св. црква, лгобвеобилна мати страдалаца, справлнла им е другу далеко внсшу и болго вечеру. У едном подземном храму (базилики) међу гробницама уснувших христиана, стари пресвитер Дионисие свршивао е Божаствепу Таину т4ла и крви Господн1, да се нвоме укрепе воИни христови на последнго самртну борбу. Свршивши службу побожни свештеник окрене се народу, тражећи чов§ка, коме би могао пов§рити, да ово драгоц4нно благо однесе у мамертинску тавницу. Из средине присутствугоћих изиђе Тарцизие, д4чко од 12 година, и клекнув на кол4на пружи руке молећи пресвитера, да му пов^ри ово велико дћло. Зачу^ени ал и обрадовани дрзновенћм д^чка овог старац рекне му: „ти си шшт врло млад д-ћте мое; ово велико д4ло превазилази твого снагу; тп шшт незнаш колико опасности теби предстои на том твом путу. л „Знам н врло добро, Отче моИ! Али мон младост служиће мн за наМболго обрану." Добри свештеник еднако се боло пов^рити дбтету Божаствено Т4ло; али поновл!>на молба Тарцизиева, н^гово клечан4, н4гова необична красота, коа га чигмше налик на молећег се Божиег ан^ела, — све то поколеба нер&шимост старчеву, и он завивши свету ТаИну у два чиста убрусца, преда го д^чку говорећи: „Д4те мое; н се приклашш на твого молбу. Срдце мое, каже жи, да ћеш ти сачувати ово пеоц^ниио благо што ти сад пов^равам. Но сети се сине мо§, да ти е нуждно ако на опрезу бити, и избегаваИ многолгодне улице. Иди с миром. Нека те Бог чува ! Радост обасн прекрасно лице Тарцизиево. Положивши пов^рено себи сакровиште под пазухо, и придржавагоћи га обадвема рукама, упути се он преко отдалЂних и на страни стоећих сокака к мамертинскоИ тавници, недагоћ' од себе нинаиман4га гласа, и помнбиво прислушкивагоћи сваки и наВманви шапат. На краго едног сокачића, из ког се улазило на простор