Школски лист

167

(шшцу) што е близо маиертинске тавнице, наиђе нобожни д4чко на свое вршнаке, кои изишавши из школе, ту се сиграху. Несташиа дбца, чим опазе Тарцизил, обколе га и понуде да се с' н1 .има сигра. Он им одговори да неможе, ер има важна посла што се одма неотложно свршити мора. Несташна дЂца ни су хтела знати за нБгов посао него га еднако нападаху, а едан између нвих опазивши да Тарцизие нешто носи, рекне му: „валћда носиш коме нисмо Тарцизие; дзИ га мени, н ћу га чувати док се ти сиграш." Не, ни пошто, одговори Тарцизие, и ногледа на небо молећи се у себи Богу. „А, кад се ти тако боиш, то мора да нешто важно код себе имаш. Даи да видим шта е!" С' овима речма пружи онаН несташко руку да отме од Тарцизиа оно, што оваи под пазухом ношаше. Б^дно дћте са очаИпим усилием трудило се да недопус-ги несташку дотакнут се Светин-ћ. Заподене се међу ш>има очаМна борба. Противник Тарцизиев био е већи и ачи, али Тарцизие, знагоћи шта брани, бранио се храбро и одважно, те га противник неможе савладати. — Гомила радозналог народа изкупи се унаоколо, и из гомиле те едан груби плебеЗ (простак), узнавши зашто се Тарцизие брани, шкрипећи зубима повиче: „то мора да е христиннин, — кои носи свое таВне. Ове р4чи магичком снагом под^Иствуго на глупе гледаоце. Они стану песрећног Тарцизил батинама песницама и блатом тући. Ио он као да неосећаше ни набмлн^ бола од удараца, ногледаше на небо, и кр^пко држаше на грудма свое сокровиште. На то едан из гомиле, — големи месар, — удари б4дног д4чка песницом по глази тако ако, да ова§ обнезнан4н падие на землго. Крвожедна гоаила гледалаца подигие веселу вику, а безчов^чни месар прикучи се к Тарцизаго, да му руке с груди разстави в да извади што е тамо било сакривено. У та8 мах снажна нека мишца даде светокрадцу такав удар, да се сместа стропошта колики е дуг био уз свого жртву. То е био државни воин огромаог узраста и херкулове снаге, кои узме одма на руке едва дишућег д4чка и понесе са собом. Светина познавши у см^лом воину едног од знатних ОФИцира царске гарде, с' почитан §м разступи се пред нбим , те се тако он могао на страну удалБита иосећи Тарцизин. Кад се Тарцизие осети на руку в^рнога воина, тешко