Школски лист

168

уздане и почне брижлвиво сматрати лице свога избавитела немогући га одма познати. „Буди споконн Тарцизие рече му познати глас, ти си у вЈрним рукама; живот е твоИ изван опасности." „Ах ние Квадрате! Живот се моИ завршуе, али се небриии за н&га, већ сачуваД божаствене таДне, што су на моим грудма; н сам их носио у тавницу нашои браћи." Добро д4те мое, небрини се рекне тронути Квадрат, коме е оно што на рукама држаше сад тшт драгоц&ние постало, ер то бинше не само жртва ироИског самоодречена, не само тЈло мученика, него сам Господ и Владика мученички. — Изударана, али шшт прекрасна глава д4тина приклони се к' мужественим, прсима воина, али руке осташе као и нре сложене на грудма. — Квадрат чисго летећи однесе свок) драгоц^ну ношу у катакомбе (под земне храмове с' гробницама првих христшша). Нитко га несм4де на путу зауставити. Сузе облшо лице старога Дионисин, кад вЈрни воин донесе у подземни храм бездушно већ т^ло блаженога отрока, на коега грудима под рукама унакрст сложенима нађоше ц4ле и невредине божаствене Даре. Сви присутствугоћи жалостиво плакаху и дубоко тропути, с пристоином почашћу сахране свештене останке блаженога мученика - младенца у гробници Калистовов. Папа Дамас (384 год.) даде доцние изрезати на мраморноб дасци, што покриваше гробницу честитог д!>чка, оваИ надпис: „Татзшт запс1ит СћгЈзИ засгатеп1а ^егепЈет, Сит та!езапа тапиз ре1еге1 уи]даге ргоГашз, 1рзе ап1тат роМиз уо1ш1 етШеге саезаз, РгоЈеге циат сашБиз гаШ1з сое!езиатет1га." то ест Свети Тарцизие носио е Христове Табне; незнабожци хтедоше освернити их нечастивим рукама; ал он пре е волио под нвиховим ударцима испустити душу, него псима бесним издати Т4ло Христово. (Продужиће се).

Издае и уређуе Никола ђ. Вукићевић.

Брзотиском Андрие Вагнера.