Школски лист

172

€сте, рече пето, ал ми већ напред осећамо дан. 0 чуда, вакне лис, та то е само пророцима дано! Пето поче поново певати, а лис почне око дрвета играти. Загато играш упита пето. Од радости, рече лис, о петлу ! та ти си прави цар међу птицама, летиш као лак лептир, поеш као монастирски певац, предказуеш шта ће да буде, па да се не радуем гледећи пророка ! о да би само достонн био увек узате бити ; та ходи мало ближе, да те болб видим, и.ако допустиш, да целивам, да се могу похвалити код своих, да сам целивао главу цара и пророка. Допадне се петлу хвала, те спђе, а лис га ухвати, па рече: е моВ петлу! жалостно ти твое пророшгво, кад не умеш ни то предвидити, шта ће с тобом да буде, — Чуваи се од варалице! Т а кад наћслађе дивани, онда ти о глави радн.

Ф 0 Б И 0 Н. (г. 300 пре Хр.) Ро^ен у Атини од простих родитела, подбже се Фокион своии изврсним владан&м и лгобавлш своега оташтва до првога државника. Он беше славан грчки вобвода. У 45 битака предвођаше он сво0 народ и одржа славне битке над неприателБима своега оташтва. Али 10ш већма познат беше и славл^н са свог неприкорног живота тако, да само он доби придевак „поштени Фокион." Поред свиго своих великих заслуга за своИ народ оста он сиромашан, што мога бити наибогатЈи. бдаред му донесу посланици од онога славнога маћедонскога крала Филипа много благо на поклон. Фокион их упита: Зашто изме^у толикВх Атиндна шал4 баш мени Филип толико на поклои благо. 6р тебе еднога држи, да си човек поштеи и врстан, рекоше послаиици. Фокион одманувши руком на благо рече: па зашто неће Филип, да а и останем таки. Посланици навале на н4га, да прими дар за лгобав свое деце, и да их не оставлн у сиротинви. Фокион одговори: ако буду на мене, онда ће моб мало иман^, што држи мене одржати и нбих ; ако ли не буду на мене, зар на моИ рачун да проспу у раскошу и у невалалству, а замном да се довека прича, да сам примио мита од Ма^едонаца. Ни овим се не даше посланици одбити, већ изађу за нвим у н$гов дворац, па се стану хош већма чудити простоти и сиротинБИ. Ту нађу Фокионову жену? де сама леб меси, а н4га гледаху, како сам себи са извора воду за пиће вади. Одма стану хош већма навалвивати, прими дар говорећи му: срамота е, да ти као приателБ Филипов живиш у такоК сиротинви. У таК мах про^е испред куће