Школски лист

175

ве. Сведоци ове ствари есу нага домашни оружие-борац (аШ1е(а) и други еданаЛст кнлзева, кое ми, без потомства умирући, за наше и за целог света насл&днике оставламо. (1п1го(ЈисИо ш Аг1. БЈрЈошаНсат Маг1. 8сћуаг1пег ргоГеззогЈз апт 1790. рад. 319.) Саобштио П. Римски, парох С. АндреКски, и местни школе управителб.

II у с т и н б и к. (Алигориа). бдан младић сретне у путу пустинвика, са до ионса седом брадом, и кнбигом у руци, из кое е нажлБиво читао. Младић заустави гз, и дубоко му се поклони. ПустинБик поздрави га тако племенитим и лгобким погледом, да е младић зажелео, да га мало задржи, запита га дакле какву чита кнбигу ? „Ово е киБига судбине," рекие пустинБИК, „еда ли би рад био што читати из н4?" нружи му на то кнбигу, а младић, ма да е знао више езика и читати и говорити, ние ни едно писме познао у нбо Изи ; а тим тек постане лмбопитан. „Видим да се лготиш" рекне му старац. „Како не; а валБда и узрока имам" отговори младић. „Ако ћеш допустити да ти се придружим" настави чича, можда ћу ти бити от користи. 6р п имам обичаб да блажим душе несрећника." Младић покаже се да поштуе високо чувене речи, У путованго наслушао се от старца небесне мудрости. Старац говорио му е о судбини, о слабости човека, о добродетелБИ, о пороцима, и то тако живо, и тако красноречиво, да е младића сасвим очарао и себи приволео; оваИ га е приклишш да га не мане, „И а тебе за то молим" продужи старац, „па дв закуни се, да нећеш ме напустити, за неколико дана, ма шта а радио. Младић закуне се, и пођу заедно далБ. Кад е седало сунце, а наша обадва путника дођу до еднога сувише лепога дворца. ПустинБик замоли за ноћиште за себе и за младића. Вратар, коИ е изгледао као неки- велики господин, уведе их обоицу унутра, покаже их старешини, а овав их проведе кроз све велелепне дворане самога господара дворца. Добиго места на долбном краго господарове