Школски лист

176

трапезе, ал господар ние их ни еднога погледа удостоио; ипак зато све што е пред друге изнешено било и редко и укусно, то 6 и пред нби . Напоследку пруже им са смарагдима и рубинима украшени ле^ен, да се оперу; отведу их затим у лепу дворану да спавато, а кад в свануло, даде им момак едан дукат и крену се дал^. „Види се, да е господар овога дворца милостив човек. макар да е малко горд" проговори младић, „у гостопримству е племенит," ово рекавиш примети, да пустиник носи неку отворену, али пуну торбу о себи; у торби спази онаИ богати леђен, коега е, на сваки начин украсти морао. Одма споменути иу шта о том — ние се усудио, али се нашао у големом чуду. Око подне стане пустнвик пред малени врати едне кућице, у кошВ е богати неки тврдица живео. Замоли стана за кои часак; стари неки и издрпани слуга прими га сурово, и пусти га заедно са другарем у двор, где им пруже неколико иструлих маслинака, тврда леба и поквареног пива. Пустинвик е тако задоволвно ео и пио, као што е и дан пре вечерао; па онда окренув се слуги, кои е позора имао, да што неукраду, и журио их да иду — даде му дукат, коега е синоћ сам добио, благодари му на доброти, и замоли га, да га отведе господару, да се с ибим мало поразговорв. Слуга уплаврен, отведе обадва страица унутра. „Милостиви господине!" почне пустинвик, „не могу ти доста учтиво благодарити, што си нас обоицу тако лгодски угостио; изволи у знак признателностп мое примити оваД златан леђен," Тврдица мал нив ван себе изашао. Пустинвик не даде му времена да из те забуне себи дође, и врло журно удалви се. „Старче ! л рекне младић , „та какви су то покори от тебе? Л невидим у теби ништа, из чега би могао судити, да си ти као и други поштени лгоди; ти си украо богати леђен от онога, кои те е човечно приватио, па си дао оном, кои те е сасвим неулгодно примио." „Сине," отговори му старац, „она& богаташ, кои прима странце из суете, да се богатству н$говон надиве, битће паметнит; а ова тврдица, научитће се лгобави к странцииа. ћути само, па држ се мене. а Младић јоште ние знао с киме посла има, еда л с едним од навпаметнших или од наИлуђих; ал пустшњик му е тако величаствено говорио, да младић, и онако већ заклетвом привезан, ние могао да одустане, већ по^е и дал^ с нбим.