Школски лист

177

Пред вече дођу до просте али за првнтно уживанб памештене куће, из чега се видило, да у нбоМзи нема ни излишности ни тврдована. Господар н4н бавио се с наукаиа, и трудио се у тишани, да све што год из н!говвх руку и уста аспадне, да се слаже с мудрошћу и добродетелго; био е свагда благ. Тако е хтео, да назида кућу ту у пустинви, да прима у нго путнике улгодно, а ние се тим гордно. Сак мађе нред наша два путника, и уведе пх у едну прекрасну дворану. Мало затим укаже ии почаст, позове их к себи на вечеру. У разговору мудри домаћин наводио в, како му се течаЛ овога света недопада ; пустинвик отговори му, да ми непознаемо путове промисла Божиега, и да иемамо право, кад из поединога догађаа трудимо се да доводимо заклгоченл о целом, ког се само магошне честице приметити даго, Почну сборити и о страстима. Младић примети: „0 ала су жалостне стрпсти I" а пустинБик продужи: Ови ветрови, кои напинго платнена лдра на лај^и, кадиквд утопе лађу ; но бсз нбих не би се ла^а никад макнути могла; жуч ирави човека лготитим; ал бе8 жучи не мож човек да живи. Све што е год овде доле, све е опасности пуно, али е све уедно ш нуждно! Младић се зачуди, кад чуе, како свака реч онога човека, коз е мало пре онако сулудасто делао, има места. Напоследку после тако лмбкога и паметнога разговора, домаћин одпрати госте у двораиу, хвалећи Бога, што му е послао тако валнне и поштене лгоде, понудио им е и новаца, на одвећ учтив начин, но пустинвик ние хтео примити, већ каже да се сад с нвиме прашта, ер мислн пре сванућа у Вавилон кренути се. Лгобезно су св разстали, а особито младић био е пун поштована према лгобави достоМномо сапутнику свом, и кад с пустинБиком на само остане, немогаше се доета начудити доброти домаћиновоК. ПустинБик у зору пробуди друга свог, „треба да идемо" рекне, но рад сам, да оставим знак мога поштованн и мое лгобави према овима лгодаа; — узме буктанго и упали НБОме кућу. Младић уплашен дрекне, хтеде да спречи проклето дело старчево, ал оваб счепа га, и повуче за собом. Кућа букне сва у пламен. Пустинвик, кад ее пралично удалио са другом, окрене се погледи кућу па рекне: „Хвала Богу! гле мога доброга домаћина кућа срушила се сва! Благо н!шу ! а Младића енађе чудо, и дође на ту мисао, да старца из-