Школски лист

178

грди и побегне од н4га; но нит е едно, нит друго урадио; ер пустинвик га опет вештином свошм придобие, и пође с нбИм дал4 — на последн4 ноћиште. (Продужиће се.)

Причест у тавници. (ДогађаК из времена Диоклетиановог гоненн). II. У МамертинскоИ тавници ние се ништа зноло о том шта се са Тарцизием догодило. Христшшски сужнви с нестрплен&м изчекиваху доброга гласника с небесном ут4хом. После дужег изчекивана укаже се напоследку у тавници начелник царских т^лохранителн Севастиан, кои беше потаМни христианин. По нћговом забринутом лицу страдалници слутише, да он недолази с добрим гласовима и стану га са свиго страна запиткивати, како ствари стое. Светла радост на лицима мученика потавни, кад им Севастилн укратко приповеди, шга се догодило са свегом ТаИном кого е носио к нвима Тарцизие, и кад им даде на знан4, да разлрени народ у гомилама тумара около тавнице и мотри на сваког ко у шо улази ил излази, па с тога ние можно свето Причешће из храма Божиег овамо донети. Потом Севастинн призове к себи ^акона Репарата, кои е био међу сужнима, и каже му нешто на уво. ТаИ час лице ђаконово зажари се од радости и он отишавши у удал$ни угао тавнице веселим погледом даде знак Севастинну, кога е оваИ добро разумео. Севастшш е управо с тога дошао био у тавницу, да се опрости са своим принтел^м Панкратием, кои е заедно с осталом дружином осуђен био, да га зверови разтргаго. Док е ђакон био отишао да изврши таНнл налог Севастианов, ког му озаИ донесе од папе Марцелина и од целог сабора римских пресвитера, дотле два прантелн уклонивши се мало на страну поведу оваМ разговор : „Сећаш ли се Севастиане, — рекне Панкратие, — онога вечера, кад смо нас двоица код прозора дома твога гледали мрачно здание Колисеи и слушали рику дивлбих зверова што су тамо позатворани ?" „Врло се добро тога сећам, мили моИ друже! II мени се чини да е твое срдце тада унааред осећало шта ће те сутра снаћи."