Школски лист

179

„Тако е заиста. Неки таМии глас, говорио ми е, да ћу а сутра пасти као жртва лгодскс злоће. Но докле год не настане таН за мене жел^ни час, све ми се чини, да се а нећу удо« стоити те особите части; ер шта сам и учинио, да се достоВним покажем мученичкога в4нца ? „Приателго! Ти знаш, да е то д4ло благога Бога, а не твое. Али кажи ми молим те, како се у души свошК осећаш сада у очи дана, кад ћеш се удостоити мученичкога подвига. „Истину да кажем, Севастинне, та узвишена срећа далеко надмашуе и саме наИсм^лие мое надежде, да се мени чини, као да го видим на сну а не на ави. Ти ћеш ме разумети, ако себи представиш, да ћу н сутра променути ову хладну и смрдлБиву тавницу са св4тлим обителБИма раВским, гд!> ме очекуго сабори светих, и ликови (хорови) анђела, кои безпрестанке пого у славу Божиго." „Немаш ти мени ништа више казати ?* „0 имам још много, врло много. Кад п предстовим себи, да сам л младић, кои сам едва оставио школску скамиго, па ћу ипак сутра изићи пред мога лгобл4ног Господа да примим из Шгових руку вбнац правде приправл4ни за оне, кои Господа лгобе, — кад то себи представим, онда сам сав тронут од радости. „Ти си срећан Панкратие, кад ти е душа тако спокоМна." „Знаш ли, добри Севастиане, чему се н особито дивим и радуем — продужи Панкратие и непазећи шта му приателБ рече. — Л се радуем што ме е Бог удостоио овакове смрти. Само да ти знаш, како е лако и мило у моим годинама оставити ову землго са н4ним крвожедним зв^ровима, и шшт крвожедншм лгодма. У сто пута била би ми тежа смрт, да ме е снашла на очима добре мое матере, да сам иа самртноИ постелви морао слушати запевку и нарицан4 оне, коа ми е живот дала, и кого као син особпто лнзбим и поштуем. бли да ћу е н сутра 1ош видити ? 6л' да ћу хош еданпут чути сладки глас н1зин? Ти си ми то обећао Севастиане." — И сузе облиго образе младога страдалца, али он надвлада сам себе и опет продужи своим обичним веселим гласом говорити : „Збила, Севастиане, ти имаш неку таМиу, кого си ми обећао одкрити. Откри ми е сада, и тако е можда ово последна прилика, у кошИ ћеш то учинити моћи \ и „С драге вол^б, — драги моИ приателго. — Ти си ме питао : шта е мене задржавало, до сада, те се нисам р^шио