Школски лист

191

допаде, да се сви Атинцб задивеше, едва вероваху да е то онаЈ! Дилостен, што га оно дваред изсмеати мораху. Од то доба иохвалБиван и узиошен трудио се он све већма о свои нредузећу и изађе набславнш говорник на свегу, кои мудри говорима своим више добра народу свом учини, него прве во&воде и гонаци. Сви доцши говорници мучише се, да буду Димостену равни, али га нико недостиже. Тако се и данас држи за првог од свшо; и&гови говори стое и данас после две иллде година као образци наВврсших слова, сваки их чита с радошћу, свуда се славе као ирва на свету. Тако може човек што оће и нротиву саме нрироде, кад само своИски прионе, особито ако с младости почне.

Клеант, сиромашки дечак из Лидие у малоИ Азш, беше од дегинћства мало потеже памети али вучен нсодолбивом желбом и чежнБом за науком усуђиваше се на сваку, ма како да се тешка чинлше. У оно добч беше у Атини славнн учителв Зенон, коег име но свем свету чувено беше. У чежнви за овим славним учител4м дође Клеант у Атину; али како ћо да живи, ако сам своим рукама незаслужи; а док ово заради, у томе и дан арође, па каде ће да слуша Зенона. И опет уминше н4гова неодолБива чежнн све препоне свладати. Он се погоди у нека вртара, те му ноћу воду нашаше и н^говоК жени на ручном млину брашно мелдше, те тим себи обноћ заслуживаше, колико му за живот обдан требаше, Тако сеђаше он по вас дан, па слушаше Зенона и беше здрав и лки. Знашћи Атинци да е сиромах, а овамо гледећи, како чист ходи и по вас дан Зенона слуша не могаху поннти, чим ли се, одкуда ли издржава. Наипосле почну сумнати, да ние кои недопуштен начин, како заслужуе, и дође дотле, те буде Клеант нозван на суд, да покаже средства, од куда се издржава. Клеант нозове одма собом и вртара и овога жену, те ова оба сведока посведоче, шта е кадар чинити човек, у ком гори волн за науком. Овом ванредном постоннству зачуде се судие, на хвалећи и поштугоћи Клеанта нареде, да му се одсад из државне касе дае новчаиа помоћ, да би се лакше одржао; али му учителБ Зенон не даде, да прима ноклона ни помоћи, док може сам, да тим свого ревност чисто сачува.

д е а н т. (Г. 350 пре ХрО