Школски лист

97

Вук и учителБ. (Басна.) 1. Шта велиш приаче за мог сина, упита вук учитела, гле, колико га малена видиш, али ти е тако лгота срца, одма би заклао, ко би га дирнуо, од тога нико лако шта ниочупа: а лукав е да му треба пара тражити, то ће бити човек 6 л ? Хоће да како, рече учителв, то су дарови, да буде вук прави. Ама сам се забринуо, настави вук, у кого школу да га дам, да се ови дарови развиго. Ваше обичне школе нису ни зашто, ту вам седе и телад и магарад и ннбци и остала трулад, те се иеђу нвима уквари вучин нарав; ту наивише учите децу, да буду мирна и поштена, а ни то ние за вучиго нарав; па онда шшт и карате децу, а то убие понос, и учите их свачему, а то загуши урођене таленте; шта на то велиш? Н велим, рече учителв, да ти н&га оставиш у шуми у школи, ту е за вучиго нарав наВбол4, и ту се вучш талепти наИбол^ развиго. 3. Хе, настави вук, ти се смиеш, али сам чуо за неку велику школу, где сами млади лавови иду; веле, ту деца свашта науче, а све од игре, и под заптом су, а чине шта хоће, то би било за мога; ама само чуем, да тамо и гвоздензубина деца иду, а то су ти крвници и убоице, па се боим поквариће ми се дете; шта на то велиш ? Невала их пуштати међу зле; рече учителв, поквари се крв, него а држим, наМбол4 ћеш учииити, да ти н4га оставиш лепо код куће, као што су и твои стари чинили, пак ће бити вук прави, као што су му и дедови били.

Крез. (око 560 год. пре Хр.) У свом путованго по малоИ Аз1и дође Солон и Крезу, кралго од велике Лидие. Ово беше у оно доба наибогатш господар. Шгово големо богатство беше проглашено по свем под бр. 18. и знаком Ф. од ове 1867. г. и све оне н^гове овдашн4 другаре, кои оваи саставак као испрекрштан и за претерано поетичан огласише, да они о Срему и Митровици истинитие, разговетние и удесние, с већим и 6 олбим доказима подкрепл-ћно, саотавити и св!>ту нашем саобштити потрудесе; ер напразно критизирати и казати ово и оно, то е наМлагше, то може и баба код гусака учинитиСачинителБ .