Школски лист

85

позор и важиост предмету повисити, Али овде се иште, да управителБ школски ииа мало више науке, сличних примера и приповедчица, како ће лако, без муке, пристоМно их употребити умети. Пажнл дечии неможе се ничим тако привезати, као кратким описиванбм, и кратким приповедчицама и примерима. Кад школски местни управителБ тако со владао буде, он ће тим помоћи катихети, да ће оваИ моћи невина и еластична дечт срдца по волви довиати, и дубоко у нбих верозаконске истине усађивати. Велика таИна наставленл у вери састои се у том, да се разум млађаних слушалаца никад неумори; да непрестано пазе, да их свака реч привлачи, ако и не све у виду новог, а оно да им се са какве нове стране ма една и иста ствар износи: 81 поп поуа, аДтшид поуе. Од катихете иште се да се сам приуготови, иште се практичност, и известна или од нарави или трудом стечена вештина; то се иште, п то се валаноме катихети кроз прсте ирогледати неможе никако. Нек е наилакша лекциа, нек се чини наВпростин, све бадава, неће му никад изпасти за руком школски час онако, као што се надао, ако се сам катихета напред неспреми за нБга. Тако на пример из виђенн судећи, нема лакше, него искати од деце да кажу лецкиго од речи до речи на памет, ер ту треба само валана питанн деци давати. Г1а опет ние тако лака ствар децу питати, то ест: добро питати, и лекциго на питан^ добро казати. Има катихета, кои са питан^м децу збуне, и застраше; имам нешто у гласу, у погледу, у движенш, у стасу, што дечиш памет збуни, и на мах укочи. А имамо напротив примера, где лгобки глас катихетин и мио поглед н^гов и благ, храбреће н^гово смешен&, умилато блистагоће црте на лицу одедаред ублаже сметенога ученика, раднБи душевноВ подпуну слободу поврате, а све то буде без едне укорне речи, све се то постигне правом добром волбом стрпелБивошћу и отчинском добротом. Л се вбраћам на паМвештие катихете, нека кажу имам ли право кад рекнем да едно исто дете, кое добро учи, да ће едном одговорити на питан^ сасвим изредно, а другоме ће сасвим лоше, и одма ће се збунити. Треба дакле да се извечбамо питати, и да научимо вештину ту; треба да подпомогнемо обично страшЛБИву нарав дечиго да рабримо и крепимо у НБИма сваку добру волго, никад да их не збунгоемо, нити застрашуемо. Валнн начин питанн: кратак, брз и енертичан треба да буде , како ће одма и обелоданити с места колико дете схваћа и зна.