Школски лист
109
7 и 2 == 9. 9 р. под П Јнеделипком У Поиед. в 1 Октобер. п у кои е 1. у тви е и 8. 15. 22 и 29. сл$дователно 30 е у Вторник. Овим се начином сваки датум од сваког месеца и за сваку годину пронаћи може, у кои седмични дан пада. *) За пронаћи пасху за сваку годину, нуждна су нам ова средства : кругови сунца, месеца, година и броеви неделвни или клгочеви граница о коима е већ овде говорено. Наша православна црква по определенш Никеиског првог вселенског
*) Одкуда 6 код ОрФелина Лнуара месеца Епакта 2. а Фебруара 5, и ели то правилно ? Правилно то никако ние. ОрФелин е пао у погрешку са тим, што е Ннуару мЂсецу придао Еаакту 2. а Фебруару 5. па поред ови Епакта мора да узима брои неделБни онаи, кои би се ио обштем правилу тек до године за исте мбсеце употребити морао , као што ћемо доле ово обаснити. ОрФелин у своме в4читоме Календару , м4сецу Ннуару придае Епакту 2, мбсто 3; а Фебруару 5, м^сто наше „Епакте 6. И ово може човека у забуну да доведе, при траженго седмичног дана, кад оћемо да дознамо у кои седмични дан м^сец кои започин4. Забуну ову са предосторожношћу избегнути е можно, кад се пазило буде на брои неделвни, кои да се употреби, дал за ову текућу годину прописани, или од ланвске заоставши. Године од створена св^та починго се бролти од 1. (првог) Марта, а свршуго се посл^дним даном Фебруара. Тако дакле , ако ми грађанску нашу годину и почин^мо броати са даном првим Ннуара ипак по сбралнго Календара година од створенн свБта , ова два прва м &сеца, с коима се наша година започин$, слатраго се као два последнн с коима се рачунагоћи годину од створена света ова завршуе. А по годинама од створена св§та сбранго се кругови сунца, мбсеца, и броева неделћни. Са овим ћу примЂром чвор да разр^шим, и то са нашом Епактом наипре, а после са Орфелиновом. У ком е дакле седмични дан ове 1867. године први Фебруар ? Наша епакта Фебруара ест 6. тои Епакти морамо додати брои неделвни од године 1866; ер Лнуар и Фебруар год. 1867. падаго 10шт у год. 1866. А ове е године броц неделвни 5. дакле 5 и 6 есу 11. А 11 налази се под средом, дакле у среду започин^ 1. (први) Фебруар 1837. Сад ево опет примера по ОрФелиновом начину : Он узима м^сеце Пнуар и Фебруар у текућу а не у ланБСку годину, па и брои неделвни за текућу годину опред4лени узима, а не ланБски. Уколико е дакле н^гова Епакта мана од наше , у толико е броК неделБни са едним броем већи, ер сваке текуће године брои неделБни са едним е броем већи од ланБског. Ми смо дакле узели Епакту 6, и брои неделБни 5, па е било 11. а ОрФелин узимао е Епакту 5, а од текуће 1867. године брои неделБни 6. па опет тако исто дође 5 и 6 ест 11, а оваи брои 11 под Средом се налази, дакле и по н&говом начину у Среду е 1867. године први Фебруар.