Школски лист

111

ну, као што е наша земла, чШ е поас 37.000 врсти дугачак. Такога слона не може бити; па нема ни таке корннче, кон би одржала на себи такога грднога слона и сву нашу землго. Осим тога слонови и корначе, као 0 китови живе и сами на землви, дакле како се може на ш>има земла окретати? Но мећем случаИ, да землл стои на слону, а слон на корначи, ал' на чему онда стои корннча ? И под нго треба штогод подметнути; после под то „штогод" опет ћзшт што друго, и тим подупирачима неће бити краа. Све сам а то одавно чуо, али сам мало томе в^ровао. Понеки пут, гледагоћи на облаке, мислио сам, да земла ние ничим подупрта, да она стои сама собом, без подупирача, на ваздуху, као што стои и облак. Али е облак лаган, па зато и стои на ваздуху; али како може станти тако великачко чудо, као што е наша земла? Л се ту никада неби досћтио, те ми опет неби остало ништа друго, него да опет одем свештенику, само да нису били близу праздници, и да ние дошао син мога господина из школе. Он е волио са мном подиванити и свагда е и сам заночинно; када се ми разговарасмо, а навалим на н4га са питан^м на чему стои землл? 0 чему се она држи на св^ту? — „Ти знаш, да е земла магнет за човека и све што живи на нБовзи. Видиш тако и сунде е магнет за сву нашу землго. Сунце притеже нго к себи и зато она може стаати без подупирача. Сунце землго држи. — А зашто то сунце не притегне землго сасвим к себи, како се она не прилЈпи сунцу, као клгоч к магнету? — Зато, одговори он, што и камен не пада на руку, кад е он привезан на концу, за кои ти вучеш к себи, кад се камен врти око руке. Да землд престане ићи око сунца, тада би се одма пршг&пила к сунцу, као што се прил^пи клгоч магнету, као парче артие к печату, као ноге човека к землви; на када би се прил^пила, може бити да би сасвим и изгорела. Само ми е било зачудо, како да малено сунце може привлачити таку велику величину, као што е наша земла? Но хвала моме маломе господину, кои ми е и ту помогао, и баш сам се стидио кад ми каза, како се п и сам томе не дос4тих. Сунце се само чини да е тако малено, а оно сасвим ние тако. Оно се чини да е мало веће од наше чиншце, зато што е оно далеко од нас. Л сам и сам знао, да издалека свака ствар изгледа много манвом, него што е. На пример: а сам виђео, кад су донели крст на нашу звонару, и. док га нису метну-