Школски лист

123

да се тако на последку с ш>име саединимо и уђемо у царство н$гове славе. Само тврдом и постоаном вером у распетога Спаситела, употреблен^м благодатних средства нјгове свете цркве, и владан4м по н4говоИ наисветиЈоИ и премудрои науци, кадри смо ми себи повратити прво оно блаженство, кое е праотац Адам са непослушности изгубио; тим само начином можемо ми постигнути право определен^ наше. Задатак христианског васпитанн дакле е: „Приводити децу к заедници са Христом, и довести их до тога, да они по времену као одрасли и зрели лгоди, своеволћно, радо и свесрдно теже и настое уподобити се Христу, и онако живити, као што е он учио." Шјл христилнског васпитанн е ова : „природним средствима, што их здрав разум, ум и искуство пружаго, и одобраваго, и надприродним средствима, што их света црква дае, децу и младеж упућивати и утврђивати у томе, да они, ираво определен^ човечаско постигну." Главно начело правог христиннског васпитавана е ово: „Васпитав човека да бу де носл^дователв Христов, и да увек настонва н§му се уподобити." Рећи ће можда когод, да ноставл4но ово правило важи само заблагочастивоилирелигиозноваспитан4, ане и за васпитан§ домаће, телесно, умно и грађанско. Ал' ко би могао порећи наше ово начело и одрећи му важност обшту за целокупно васпитан^, чим само разборито и безпредрасудно посмотри живот Спасител^в, и н4гову чисту еван^елску науку. Речи, наука, чудеса и друга сва дела Христа Спаситела очевидно нас упућуго да телесне моћи наше чувамо, негуеио и усавршуемо; да умне и нравне снаге духа нашега развиамо; да телом и духом Бога славимо; да све лгоде као свого браћу, као синове едног обштег Отца небесног сматрамо; да их лгобимо од свег срдца, и да им све оно чинимо, што би желили, да у подобноИ прилици други нама чине; да ближнвима своима чинимо свака добра; да отачбину лгобимо; да цара и власти почитуемо; да будемо трудолгобиви, задоволвни, смерни, послушни, да почитуемо свое родител4. бдном речи, све оно, чиме се права срећа поединог човека, и благостанћ обште нодпомаже, утемелгое и унапређуе, учимо се ми позпатп и д^лати из светог Евангелин, и из апостолских посланица. Далеко нека буде од нас та црна мисао, да нам науке и вештине, што на корист, земалћску срећу и на напредак