Школски лист

125

правилно и лепо целу приповедку прочита. Међутим ученици очима гледагоћи у кнвигу а ушима слушагоћи како учителв чита, прлте читан$ учител4во и сами у себи читаго. По том на позив учител^в чита се одсек по одсек, и то сваки одсек чита наИпре едан од 6 олбих чатаца, па онда опет едан или двоица од лошшх. Изме^у првог и другог дечиег читани учителв затворивши кнБигу пита од прилику овако : о коме е ту реч ? Шта се о н4му каже ? Какав е био таИ дечко ? Треба ли да се на н4га деца угледаго, и у чему ? и т. д. По себи се разуме да питана мораго бити удешена према садржаго прочитанога предмета. А да би учителв згодна питанл вешто задавати могао, треба да се пред тим код куће извештба у задаванго питапн, а не да их онде онако од ока смишла. Ученици обрнувши кнБИге на скамиго, пазе на свако питан'6 учител4во, и прозвани одговара у подпунов реченици. Код другог читана разтумачи учителБ деци речи и изражае, кое ова неразумего, и запита Их како би се таи смисао другим речма казати могао. После тога на позив учител&в прочитаго ученици шш еданпут или двапут течно целу приповедку, тако да по едан чита на глас а сви други за нбим у себи. На глас читагоћи ученици мешио се код свакога одсека, и тим се прилика даде да већи део ученика у велегласном читанго учествуе. Затим се зада ученицима, да приповедку ту и код куће велегласно прочитаго и да го родителБима, сродницима или другим знанцима приповедаго, II. Другога часа захтева учителБ, да му ученици приповеде ону приповедку, кого су гоче у школи чули и читали. Сећанго дечием, где нуждно буде, притећи ће учителк у помоћ сходним питанБм, а при том ће морати еднако на опрезу бити, да деца неговоре по кнбизи од речи до речи, иего да приповедаго своим речма. Оваковим приповеданбм вештбаго се деца у стварном памтенго, у устиеном изражаванго мисли, и у иравилном говору, а све то е од превелике користи за нашу децу, особито у оним краевима где се неправилно говори, и где се туђе речи у говор србски мешаго. Пошто се овако деца у приповеданго добро извеште, учителБ прихвати моралну езгру или главну мисао приповедке, и у разговору омили деци ону врлину, коа се ту препоручуе, или побуди у срдцу нбиховом негодован4 и одвраћан4 од онога невалалства или погрешке, о кош8 се у приповедки ка-