Школски лист

126

зуе. Затим се главна мисао приповедке доводћ у свезу са науком вере и закона Божиег, са познатим изреченилма и пословицама, и приповедкама. У главним и у свим варошким школама упућуе учителв II. полгодиа децу, да изнађу именице (речи суштне) у вдно и више брого; затим прид^ве (приложне речи) и глаголе, и да ове у садашнБОсти, прошлоссти и у будућности у оба броа и у сва три лица изложе. По себи се разуме да ово иде постепено и гек онда пошто е учителв пред тим децу упутио у разпознаванго главних граматичних делова' и облика.' На последку задати валн, да деца неотварагоћи кнБИге, своим речма спишу приповедку кого умего приповедити. Међутим ове покуша« тек другог полгодиа започети вала и то с' манБим приповедкама као што су оне на брого : 4. 11. 14. 24. 36. 37. обадве под бр. 96. 99. и 100. Докле се деца с овим тихо забавлаго, дотле учителБ ради посао с букварцима или с' нсалтирцима.

Грађа за прво читан1> и писан ћ, (из економие). 8. Земл4 около вода имаго више влаге озго и оздо. Разуман домаћин има наИзгодние рупе, де ђубре збира. Сапуница иза кошула остагоћи наМбол^ е ђубре за ливаде. Вешт ратар зна, кое е семе за н4гову землго наибол^. бдан косач уради више и бол§ него три жетеоца. Паметни подижу племените воћке, а будале шугул4. Тамани изданке, па ће воће више рађати. ШлБива свуд приа, де ние сувише влажно и ладно. Бели лептиреви шкодлбиви су и валл их све тући. Тамани сваку некорисну билБку, ер отимлБе рану корисноИ. На цвету од елде и беле детелине набере чела много меда и воска. НаиболБИ мед прави чела на цвету од липе и багрена. За рану свилене бубе несме бити лишће влажно. Разумне газде држе онолико стоке, колико могу добро ранити. Мирна и благе ђуди животшш угои се, а немирна никад. Добра овца дае по 3/ 2 до 4 Фун. вуне. Добра пасма кокоши носи по 150 ш на годину. Састрица е питавиа нег житно зрно, и више снаге дае. Ко ће добра вина, нека га на комини неоставла. Брашно од кромпира помешано са шеничним дае врло заситлБив леб. Од куделБна и комловлн задаа бежи житни жижак без трага. —