Школски лист

133

спровод ишао е кроз ћурчинску улицу, покраИ Николабвске Цркве и житне пинце к' алвмашком гроблго. Народа е толико било, да су сви сокаци куда е спровод пролазио од саборне цркве па до самога гробла препун4ни бкли; лако се може узети да е до 10.000 душа на укопу овом било. За ковчегом покоИниковим ишао е благодарни питомац н4гов преч. г. Архимандрит Исидор, рођени брат владикин Никола, и остали присни приателБи и иочитателви врлина покоиникових, кои су се са свиго страна на ову тужну светковину скупили били. Около 12. сати прнспесмо к цркви Св. апостола Петра и Павла, задушбини Платоновои, и пошто Архимандрит Герман последнго молитву одчита, спустисмо мртво тело у гробницу, да тамо до обштег ускрснућа почива уз земне остатке покоВног премилог единца свог Басе. плмат^!" и „Бог да му душу прости!!" зачуе се из хилнду грла сабранога народа, и гробнвца се Шатонова затвори, а ми се с тужним срдцем разиђосмо, Бога молећи, да се хилнде у Србству оваки добротвори као што е био наш покоИии Владика, кога ће успомена са н4гових добрих дела' вечито живити у народу нашем. С. М. У Руми, на В. Петак. И србске обштине дођоше до увиђена, да су им главне школе преко нуждне, те почеше, бар са желвом да главну школу оснуго, на видик излазити а неке желго ову остварати. Међу последнвима е и наша румска обштина. И она пре кратког времена основа главну школу али засад — само по имену, и то зато, што шшт нема доволвно учителн, кои су кадри дужности учителвске на главноИ школи отправлнти. Истина учителв IV. разреда есте валан и врстан, ер ради са челичном одважношћу и неизказаном ревношћу, речго, учителБ е именом и делом, али е сво н§гово заузиман^ узалудно, ер што троица учине да рамлн, то четврти неисправи. Да нам остали учителви за отправлаи4 учителБСке дужности на главнои школп способни нису, показуе та околност, што препарандие ни видели нису, а ко е рад на главноб школи учителвовати, таи треба да сомборску препарандиго прописаним путем са отличним успехом сврши, ер самом волбом (ако е има) без учена препарандие неможе се (савесно) на главнои шко.ш учителБ бити. — И тако ми засад имамо само назови главну школу, али се тврдо уздамо, да ће е славна оГЈштина, по краткон времену, и у самоИ ствари знати и хтети основати, да буде онака као што е Новосадска