Школски лист

119

епархиом Будимском станугоћи у Будиму. За то е време он слово Божие с прирођеном себи речитошћу у БудимскоВ и Пештанскои Цркви више пута проповедао, и на земалћски:,! саборима права Цркве и Народа нашег одважно бранио, као што сведоче н4гове на свет издане „Диеталне Бес&де," а проду;кио е и свого у младости започету кнБижевну раднго издавши на свет у то време: „Библичне Пов4сти Старога Зав^та квбигу I," и Пов-ћст о резиденц1и Епископата Будимског." Поставши Епископ, године 1841 походио е први пут од како се покалуђерио мило свое ро^енл место Сомбор, и ту е у свето ^ррђевскоВ Цркви на Петров дан, а у Св. ПредтечевоВ на Павлов дан служио и проповедао, почевши у овоИ цркви проповед с речма „Ево места гди сам се родш, ево цркве гди сам се на данашнБи дан крстио!" Све свое познанике, кое е у животу нашао, походио е тада Владика Платон, па и саме просте салашане негдашнЈ парохшше свое, чим е опазио, поздравлао е, и с нбима се братииски снисходлбиво разразговарао, оставивши у месту овом наикраснш спомен смирености и архипастирске лгобави према иростоже народу. Кад е обштина липованских расколника у Буковини год, 1844. добивши од аустриског правителБства право имати епископа, за таквог год. 1846. узела неког у Цариграду под судом патрилршеским бившег босанског митрополита Аивросиа, и кад су противу тога епископ Буковински Хакман и Митрополит Раачић званично код двора царског протестовали, онда е епископ Платон списао и 1848 год. на свет издао на црквено славенском езику кнкижицу под насловом : „П ов$стб краткад и достов4рнаа о расколниц ^хђ , на соблазнг и позорг православнБШ нашеа восточнбш церкве вт> с!а посл!дннн времена прошибагошихсн." — Д4ло ово слабо е у иас Србалн познато, али знаго за н§га у Руст, и тамо е оно у духовнои литератури достоВно уважено. (Види Христ. Чтете 1859. декабрБ : „0 послЈднМ попб1тк4 разколнико†наити себ% епископа/') Бурне године 1848 премештен е преосвештени Платон по наредба Цара Фердинанда за Епискона Бачког, но тек год. 1851 прими он управу Епархие ове. Увиђагоћи да су нам школе ако занемарене и да школских кнБига немамо, прими се Преосвештени Владика са особитом лгобави труднога посла списивана школских кнвига. Од н4га добисмо између године 1852 и 1856. србски