Школски лист

121

мили н4гов Род Србски читагоћи, размишлавагоћи и поучавагоћи се у овим богодухновеним кнвигама нађе себи духовне ползе и праве радости. Сад наступаго последнви дани живота Платоновог, дани дубоке старости н&гове, кои се управо могу назвати периодом доброчвнства н4говог, ер у овима е он подигао себи задушбине, кое ће вечнто у народу Србском проповедати славно име Шгово, приносећи многостручну корист и унапређугоћи од кол ^на на кол4но просвету народну. Прославивши у години 1861 стогодишнБицу наИвећег Мецената Србског Саве Текелие, Владика Платон наскоро потом положи темелБ србскоВ правноп академш, о кошВ се идел на поменутоИ светковини породила, завештавши великол4пни дом, кога е за 40000 ф . купио за палату те велике школе; затим кушгћну по скупе новце кивигопечатнго уступи Гимназш НовосадскоИ ; сазида о свом трошку красну црквицу на алвмашком гроблго у Новом Саду, а покраб н4 оснуе школу за децу из околнога краа и установи закладу за издржаван^ учителн. Ме1)утим наврши се и педесет година од како е негдашнБИ млади свештеник Павао Атанацковић првим проФесором у Педагогиуму постао био. Прославл§ни АрхиереИ, — удивиши, да е омил ^ни н4му негда Педагогиум Србски прежививши многе критичне догађае, као Финнкс обновио се, и ново устроиство добио, кое е по високои правителственои наредби преко Шга дие 22. Октобра 1862 у живот ступило, — установи алумнеум за препитаван4 сиромашних доброучећих се учителБских прииравника у Сомбору, уступивши заветним писмом од 27 Октобра 1862. све свое приходе из протопресвитерата Сомборског, овоИ својоИ задушбини. Овим е начином постала у препарандш СомборскоИ заклада „Платонеум," из кое сиромашни приправници зарад препитавана и издржаванл новчану помоћ добииго. Напоследку уверивши се, да то мезимче између задушбина н^гових плодоносно нанредуе, н желећи обстанак овога вековечно утврдити и обезбедити а притом стипендие увеличати и разпространити, заветним своим писмом од 1. Фебр. ове године уступи прославл4ни Владика наш Платонеуму сав дотле нескупл^ни приход своИ из прогопресвитерата Сегединског и Новосадског, од коега е по ревности преч. Г. ^орђа Бранковића проте сомборског до сада већа ноловина обезбеђена, а надати се, да ће и остала сума, што се на дугу код