Школски лист

141

м ора се по повратку да чуди брзом напредку детин4и у говору- Нсши 10ш доказ есте оваб, што мати ие казуе детету облике езика ( п Р<жене р ечи ) па ипак дете од четИ р ГО дин0 неће погрешити у променама речи свога материБг езика, П а макар му дошла оиа реч, кок> е тек еданпут чуло и то само у едном облику. II. пр. дете е чуло, где се у кући говори, да ће ових дана доћи воНвода. Мећем случаб, да в дете ту реч први иут чуло и то само у облику именит. падежа, као што е овде. — Дете ће истина одмах запитати: „Шта е то воивода?" (у им. пад.) али ће зато знати запитати правилно и овако: „хоћу л'и л видити воиводу?" макар да ние учило да глагол видити захтева винителни падеж и да на иитанћ : кога ? шта ? исти падеж долази. Исто ће тако то дете у сгодиим ставовима казати и: воВводе, воНводи, вовводом и т. д. све ако и незна кое е кои падеж, и ако " ние чуло до тога времеиа све облике и падеже исте речи. Тако то бива и са сваком другом речи и то не саио суштном, него и прилогом и глаголом и д. Дете донесе и у школу таК говор, и то онако, како е од своих етаршх научило. Но млога деда и из отм^ших породица греше у падежима суштних речи женског рода, ков се на суглас завршуго, као што су: мисао, со, заповест, крв, маст и т. д. зато учителв нетреба да таке речи равнодушно пропушта, него нека децу поправла у говору, па би се тако млого одлакшало учителго стариег разреда, где се граматика као редовна наука предае. Рпзуме се по себи да треба и учнтелћ сам да се пашти, што правилние говорити. Кад би се овако дете већ обикло у правилном изговаранго речи, колико би му онда лакше било речи у ставовв слагати при израђиваиго писмених саставака у старнш разредима. Моралне приповедке, изреченин и иословице и народне песме доприносе млого напредку у изговаранго дечием. — Но, као што напред споменух, већ за иискене саставке, ние доста да дете зна само лепо свое мисли другом устмено изразити, него у истои мери и писмено. Ово е већ посао учителл стариег разреда и то поглавито учитела IV. разреда. Овде треба да деца иауче осин разчланнвана рвчи и разчланнванЈ; ставова, За наочигледно остваренћ отавова могло би се од прилике овако поступати: