Школски лист

140

двапут или трипут, било скамиом поедини.е, ил од свиго отпое, већ ће сва деца ту лекциго полти знати. Онда се прелази на другу лекциго, код кое се тако исто поступа као и код прве, с тим 10шт додатком, да се с пређашиБОм лекциом сравни еднакост и разлика, кое кад деца сазнаду, никад заборавити неће. — Тако кад се све лекцие едне мелодие пређу, онда без разлике валн ма кое дете прозвати, да ма кого лекциго почне, пак ће се учителв уверити, да ће и само дсте кадро бити одпонти; увериће се, да ће том прилиџом и оно дете, за кое е држао да никад поац бити неће, руку свого дизати, иштући се да у цркви почин4. Овако учим а све црквене песме, па сам се уверио да тим начином деца лако и радо полти науче, и да никад што су у школи научила заборавити неће; особито 10ш ако каквим еднаким знацима едкаке запете мелодшне прибележе. На оваВ начин, држим, да се може наше црк. п4ние, ово велико условие посећивана наше цркве, тако валано произвести, да оно у свези са свима осталима црквеним обредима и дужностима, само ако се све ове ревносно одиравллле буду, подпуно и благотворно на срце притомних слушатела пора^пвати може; кое ће им лгобав к цркви утврдити, и оснажити, а и изван цркве ка сваков врлини набболБИ во^а постати. У Руми А. Аршиновић учителБ.

бзмкосдовна наука у IV. разреду главне школе. Каогод што е моћ мишленн прирођена човеку, исто му е тако прирођен и дар говора. Ни едан дар не донесе човек сасвим развиен на оваВ свет, него све тек у клици и заметку, кои се после човечием узрасту сходно даго развинти и усавршавати. Н ћу овде само одпру и у савршаванго говор а да кого рекнем. Да е говор заиста прирођен човеку, може се сваки лако уверити само на едном детету, кое почин4 проговарати; оно за тихли часак утуби ону реч, кого е тек пеколико пута из уста свое маВке и других у кући чуло, и то тако, да ако отац проговарагоћег детета кудгод па неколико неделл оде?