Школски лист

139

кратком упутству изложене точке не постигну. — Но прии4тити морам, да се при ученго било шкале или какве друге мелодие тактирати мора, покраВ чега, кад се у веће п4нив уђе, и сама деца неосетно на гд4коим песмама ритмичну оскуДИ цу опазе и за неправилну приме, — Тога е ради особито нужна кућевна припрема са тактиран4м, кое не само што п4НИ е улепша но и децу сву на складно и живо поамћ подстиче. 1ошт е од велике и неизказане користи с децом више пута пре сваког ученн какве црквене мелодие шкалу отпоати и то тако, да се барем трипут складно и правилно отпои одоздо горе и обратно, кое кад се сврши, упућуе учителћ да погоде сви наеданпут од н!га заказани тон, и то преко реда час едан ниски, час други високи, час среднБИ и т. д.; тек онда аалало би на далго науку прелазити. Овим поступком учиниће учител!. то, да ће деца лако предузету мелодиго научити, и да ће у цркви ову ил ону песму поуздано добро почети, кое ако се не учкни, ма и наИбола била, ништа не вреди. Ово би управо први корак с децом из ове науке био, кои ба у дал4м и већем обучаванго у полак труд олакшао. При ученго ирмоса или кое друге теже црквене песме мора учителБ целост поделити на лекцае, од коих би сваки дан по едну свршио. По себи се разуме да сваку лекциго толико код куће подн!ш покушавати мора, докле не постигне правилност и ритмичну и мелодину, после коих да се постара и еднообразност да одржи. — Кад дакле хоће учећи децу прву лекциго да одпое, нека наНпре у себи то покуша, пак онда добро нек пази кои тон цела песма изискуе, да ш>име деца могу поати. При казиванк) едне лекцие мора наивише и на то пазити, да кад други пут пое, не би више или ман! трила него први пут додао, кое деца таки опазе, пак и сама онда не знаго коима да се приволе, кое да приме и да утубе. Зато треба особито да пази на ову нашег пћниа тегобу, пак одполвши песму први пут, да го исто тако и други пут одпое ударагоћи гласом где е наМтеже и наИзаплетение; па онда ће се уверити, да му неће требати ни четири пута да одпое, пак ће се већ наћи кое од деце што ће поати моћи. — Истина да се догађаго и такове лекцие, ков се никако едним предаваи^м не могу свршити; те вала шшт ка манб свести и донде дал^ не корачати, докле барем сваки са свошм скамиом ае одпое. Сутра дан предузима се та иста лекциа, па кад се 9 *