Школски лист

158

Дед наброИ ти Јјоко иени ове новододате речи ! Милош Обилић — — Мурата. Ми смо већ сазнали : На кое питан^ долази подлог ? На кое пнтан4 долази прирок ? — На кое питан4 долази предмет или попунен^ ? — А за ове друге три речи нит смо кззали на какво шзтан^ долазе, нит смо казали како се зову. На кое дакле питан$ долазе речи : Милош Обилић? — На питан4 : кои воИвода. А на кое питан4 долази реч : „Мурата ?" — На питан^ к о е г цара. — Дакле то е то исто питан4, само што е оно прво у вменителном, а ово друго у винит. падежу. Нама е то као Србима, коима е србска историн добро позната, доста асно казано кад смо само означили : кои воИвода погуби к о е г а цара, али едном туђинцу, кон би мислио, да су можда и вобвода и цар едне народности били, морамо још бол!> разнснити, па ћемо казпти : Србски (чш ?) воМвода Милош Обилић, погуби турског (чпег) цара Мурата, Е добро, сад нам е све нсно, сад да се опет нашем бзикословлн) вратимо ! Кое смо ми овде речи изближе означили ? Речи : воНвода (подлог) и цара (предмет). Ко« су речи подлогу придевене ? (Србски Милош Обилић) А нредмету ? — (турског, Мурата). Речи, кое се другим речма ради ближег опреденл придеваго, зову се придеви или придодатци (1ж ЗЗердипд). Сад ми ти Стеване кажи : Где е подлог ? Где е прирок ? Где е предмет ? — А кое су придодатци што се односе на лодлог ? А кое су придодатци што се односе на предмет?Сад ми повтори одговор на питан! : Шта е прост наг став ? „ГЈрост наг став зове се онаИ, кои се само из подлога и прирока састои" А ел ово прост став? бсте прост, ер е само едан суб4кт и лредикат. А ели наг? Ние, ер осим суб^кта и предиката има 10ШТ и об^кт и придев. Н ћу вам сад дакле казати, како се таВ став зове. Та8 став зове се разширен или заодевен. Но будући да 6 ипак и прост такође, назива се он прост заодевен или прост разширен став, ХаВд да видимо, би ли се шш могло подлогу што додати!