Школски лист

178

себе, изложићемо кратки садржаН свшо у обште. Главни е предмет и као основ Символа В'1>ре, учен4 о Пресветои 'Гроици. Наипре е речеио о Богу Отцу, затии о Богу Сину, и на0после о Богу Духу Светом. По иаособ садржи Символ в^ре у себи сл4деће истине : Бог е по суштеству свом едан но триличан. Бог отац створио е чрез сина свог свет видими и невидими, Ангеле и лгоде. Све е у н^говов власти, свим управли, о свему промишлава. Господ Исус Христос единородни е син Бога Отца, рођен пре свиго векова, као што се рађа видело од видела, зраци од сунца. Син Бож1и едносуштан е и раван Богу Отцу, он е прави Бог, ш>им е створено све што суштествуе. Ради нашег спасеин и искуплена лгоди од нбиових гр4хова, сишао е Госиод Исус Христос с неба, родио се и постао човек од пречисте Д&ве Марие, дМством Светога Духа, био е савршени човек, т. е. примио душу и т^ло човечие. Страдао е до5роволћно, распет био и иогребен, — то се збило, кад е управлао ГОдеом понгие Пилат, иаместник Римског Императора. Трећн дан после погреба, васкрсао е Госиод из мртвих, као што су предсказали свети пророци. После васкрсенн у четрдесетк дан вазнесао се Исус Христос иа небо и сео с десне стране Бога Отца т. е. примио е, као Богочовек Божествену власт над искуил§ним светом. Но господ кои се вазнесао на небо, доћи ће оиет на ново на землго у слави, да суди живим и мртвим, кои ће тада васкрснути. Царству и^говом неће бити, крал. Дух свети излази од Бога Отца; Он е Господ, т. е. ои е права Бог, коме пристои еднако кланан4 и слава као и Богу Отцу и Богу Сину. Он све оживлава свошм благодаћу ; Он говори усти светах Пророка и Апостола. Христианин дужан е вЈрсвати и у свету, саборну и Апостолску Цркву, т. е. с правом в&ром и побожношћу ирииати н^но учен4, уставе и ТаИне. КрштеиЈ е едао кое се неповторава, у ком се дае човеку оставленЈЈ гр^хова. Сви умрли васкрснутће ире другог долазка Христовог, сЕдиниће се с т&лом своим и изићи ће на .страшни суд Христов; на суду том ираведници добиће в&чно блаженство, а гр^шници биће иредани иа вЗзчне муке. То су истине, кое Символ в!>ре у себи садржи, и о коима ћемо доцние подробно говорити. Многима су од нас те истине сад већ као обичне постале, с тога их нец^нимо свагдз као што треба, нити познаемо сву нвину важност, нити благодариио оиом, кои нам их е дао. Но с!>тите се, да за 5 хилада и пет стотина године те* -'ш род човечш многе од тиХ