Школски лист

196

повић Пецин; Г, А. Монашевић управителБ местннх школа; Г. Мита Момировић, Г. 5°Рђ е Поповић уредник „Данице" и „Напредка" г. А. Сандаћ проФесор; г. Август Хергер кнвижар, г. Каролви управителв штампарие Платоиове, Г, Др. Данило Медаковић, госпођа Ана Петровићева ј 'чителБка и Г. Н. !). Вукићевић учителв на србском Учителвишту у Сонбору. Сввма овима Добротворима и лнзбителвима просвете нека е изречена лвна хвала у поштованом Лпсту овом од збора Новосадских учителл. Као што Србин сваку свого раднш оснива на благослову божием, тако и ми, пре но што отворисмо нашу кнвижницу и читаоницу, осветисмо их. То беше 22. Априла лицем на светлу суботу. Будући се не могаше у нутра сместити сва школска младеж, то г. г. Учителви доведоше сваки из свог разреда по неколико ученика, да учествуго у овои светковини у име своих саученика и саученица. Кнвижнкцу е осветио и светом воднцом пошкропио преч. Г. Григорие Андреевић овд. наистарш свештекик, Пошто се сврши ова свечаност изнви нам споменути старина свом радост, што се у нама, као у Нзнзду србском понвила та срећна мисао и заврши свои поздрав овим речма: ,,Нека вам буде ваше предузеће срећно и благословено!" — Затим г. А. Монашевић парох и управителБ наших школа изнви у неколико езгровитих речи свок) радост као и благодарност з^чителБима, што су настоавали око овог завода; затим нацрта присугнои деци важност ове кнвижнице за нбих , кон ће им у одморне часе давати наиприатние и наиневиние забаве. Тако се та светковина заврши и од то доба примаго деца, своме узрасту сходне кнБиге на прочитаванб, а учителви се састаго у кнбижници, где читаго и зборе међусобно о напредку своих ученика, као будућег народа. В. у Сомбору, на Видовдан. Успомену Св. кнеза Лазара држасмо готрос у обе цркве наше свечано и слино. У великоЛ цркви присуствоше готренго и литургји ученици свиго, овдзшнбих србских школа. У Горнвоварошкои цркви, где е г. катихет реалне школе службу служио, били су СрблБи што се у овд. реалнои школи уче. После службе Божие одпонше ученици сложно песму св. кн. Лазару. Народа простог бинше у црквн доста а и отмене су Србкинб делом показале да умего ценати светинго Србску, ер су у великом брого тога готра у цркву дошле. Свечаност ова транла е од 6—8 % из готра. У десет сати држан е у нашои цркви свечани парастос за упокои душе ауотриских воиника, што су у боевима прошле године у Чешкои изгинули. Народа е било млого. Овде станугоћа цес, кр. воиска била е наипре пред римском црквом Су 9 сати) упарађена, затим е код нашс цркве богомолго слушала и три воене салве дала. После ове тужне светковине отидосмо у завод за учен^ мале деце, кога е овде пре три месеца г. Стеван Одрип са сво!ом госпо^ом завео, и у коме се троица наших приправника од неког времена у послу овом вештбаго, У овом приватном заводу има до 80 деце (између нбих само три или четири Србчета). Господин Одрип добро е приправл ^н за одправллн^ своих дужности , веома е вешт у послу свои и према деци лгобезан, у чему би се многи србоки народни учителви на н&га