Школски лист

197

где дати могли, Штета само што е певан-Б и разговаранј. у овом заводу по све мађарско, те ће се тим бун-Бвачка и наша деца за кратко врене помађариги, Нама би овде од преке потребе био овакав завод за нашу Србску деиу? устроен у Србском духу, и са Србскии дружевиим и разговорним езиком. В. У Сомбору, на Петров дан. Данас свечано прослависмо успомену Владике Платона како у цркви, тако и у школи. Службу Божин) служио е преч. Г. ирота са обадва катихете и ђаконом. На служби говорио е проповед г. Дим. Поповић приправнички катихет. После службе држан е свечани парастос, а после овога у великои дворани Учителвскоприправничког Завода украшенои сликом Владике Платона, држао е беседу главни приправнички проФесор, у ко1ои е изложао живот и дела Епископа Платона а особито е споменуо задужбину, кон) е он у в Платонеуму" свом учећои се младежи приправникои оставио. После ове беседе поно е лик припоавнички : „Со сватими упокои," а приправник друге године Димитрие Нешковић у красним своим стиховима, — кои су прошле недел4 у седници приправничког „Венца" примл^ни, живо нам е пред очи извео успомеиу Платонову те извео из свиго слушалачких срдаца узклик „Слава" и „в4чнаа памнтв" великом Добротвору, коега успомену држасмо. Обе свечаности изволио е присутством своим увеличати Високор. г. Никола Махаиловнћ велики жупан Бачки, са отличном Господом и грађанима овдашиБим. Дивотни Венац отм^них Србинл украсио е присутством своим ову црквепу и школску свечаност.

Школске вести. ПОМЕШАНЕ ШКОЛЕ. У Баденскои води се од ваше година борба и лгота препирка о томе, се школе лутеранске и римске помешаго, да би се тим што више школа завести могло. Ово се другчие извести неда, но само тим начином, да се избаци значаи конФесие сасвим, па да се специална верозаконска наука у школи и не учи, но само опште хришћанска, и да ни едни ни други свешгеници у школу недолазе, ни у нбои раде; а учителБ ни едан, да се не усуђуе никое специнлно догматичке науке но само чисто еванђелоке у школи споминнти , као што се ово чини у белгиским школама и у севернои Америци. Али римска црква, коа се бои, да би 10и ово на велики уштрб било, недонушта никако, иа да е у манБини и сила слабин од лутеранске. Ово се зато наводи, да се знаго и наши према оваковим покушаима владати и правдати. ЗЕМЛБОДЕЛСКА НАУКА У ВИРГЕНБЕРШКОИ. У овои малои веиачкои државици било е прошле године 184 землБоделске неделБне доброволБне школице, 275 обнезних вечерних школа за ратарску науку, у 75 места држани су редовни вечерни састанци ради подизанн землБоделста, и било е 21 читалиште само овога ради, дакле на 555 завооа ради землБоделске науке, ове наиважние струке народнога живота. А шта се чини код нас? ВЕЧЕРНФ ШКОЛЕ У ФРАНЦУСКО0, све се већма распростиру и улазе у обичаи. Данас има већ више од 20,000 утателн, кои у овима