Школски лист

ШШСМЈМСТ. ВрОИ 13. У Сомбору 15. Шлиа 1867. ГОД. IX. Школски Лист излази месечно дваред: сваког 15. и последи ^г , а ПриателБ србске младежа излази као додатак школскога Листа. Цена е за оба Листа 4 Фор. на годину.

0 изображавашо говора. Преблаги Творац обдарио е човека таковом моћи, кошм е он кадар свое мисли и своа осећанн, свое жел^ и тежн^ посредством гласа изражавати и другим саобштавати. Моћ та ест говор човечш. Говор човечш сматрати се може са душевног и телесног гледишта. По томе што говор бива посредством телесних органа, припада он нашему телу, али по томе, што е говор израз наше разумне природе припада он духу нашем. Као што без свестнога опажана не може бити мишленн и као што без мишлена нема поИмова (понатиа) тако исто не може бити нсних побмова без речи, коа е као неко ваплоћен^ мисли наших и зато се слободно рећи може, да лгоди без говора не би се могли нигда изобразити, или би барем нбихово изображенћ врло оскудно и недостаточно било, као што нам аример глувонемих доволвно сведочи. Говор е духовна свеза између лгоди и народа; у говору се наше духовно биће одзива; у речма открива се нама и св. волл божиа. Посредством овога дара наИлакше, наВзгодние и на наВболви начин могу се лгоди изобразити. Сваки народ имаде сво0 собствени начин говора, свов език, коим се од других народа одликуе. ТаИ заеднички и еднаки говор, коим се едан народ од другога разликуе, и коме се човек у детинвству од своих родитела научио, зове се матернБИ език. бзик поединог човека ест мерило н4говог умног развитка и н&гове праве изображености. Исто се тако слободно узети може, да е народ едан у толико напредши у своме умном (интелектуалном) развитку, у колико е н4гов език изображеши,