Школски лист

214

е та валнна прелн заслужила, ако из 6 Фунти кудел& изиђе б Фунта пређе? (опрела е 147 12 Фунти пређе, а заслужила 5 Фр. 25 н.) Колико е за 4 године заслужила (21 Фр). 3. бдна од моих бивших ученица пошто е основну школу свршила, учила се с великим прил^жан^м шити бело рублб, и од 15 година сашила е већ 1 У 2 туце мушких кошулн, докле су се за то време н4зине другарице с луткама сиграле. — За сваку кошулго заслужи ова прил4жна швалн 2 фр. 60 н. а осим тога добие по свршетку посла у име поклона шест сребрннка, од коих сваки вреди % Форинте. — Колико е новаца на \У 2 туцету заслужила? (46 Фр. 80 н.) а с поклоном заедно ? (48 Фр. 30 н.) — Половину од тога даде своти матери. — Колико нвои остае ? (24 Фр. 35 н.). Од те свое половине потроши она У 5 на набавланб еднога рубца (мараме) и на купован& конаца, игала, и т. д. колико износи таВ потрошени новац? (4 фр. 83 н.) — оно што претече преда она у штедионицу. Колико е у штед1оницу унела? (19 фр. 32 н,).

Шкодске вести. ЖРГВЕ НА ШКОЛУ. Ни една варош на свету не чини толико за изображен^ и науку свое деце, као Бостон у Америци, Кад се све на рачун узме, шга се годишн-ћ на ово потроша , то пада на свако за школу способно дете по 40 долара (талира а 2 фр.) кое се из обштинске касе дае, окром оних новаца, што их лгоди и башка 10Ш на ово даго. Али им и есу школска зданиа све саме палате, дивота погледати их, ни царски двори нису лепши; учителвске су плате све господске, и сваки до последн4га грађанина брине се за ово као за свого наиважниго ствар. Сваки Бостонац држи школу за наиболБи завод осигуранл свое деце и своих млађих противу свиго неволн, и за едино средство нбиовз напредка и нкиове среће. Сваки занатлиа по четвртину од свое годишн4 заслуге дае на ово, и дае драговолвно без позивана или натеривана, сваки купуе кнБиге, држи листове и чита, и кадгод може, а он у школу на авна предаванн иде и нбих слуша. Ни едан човек онде не умре, ко иоле шта има, да већи ил манБИ део свога иманн неостави на школе и на просветне цели; ово држи сваки за наивећу и наисветиго задужбину. Кад се онде пронесу листе за уписиван& прилога и поклона на просветне цели, то се часом напуне и увек више изнесу него што се тражи и треба; у овом су наиподашние руке, на ово не жале дати, што ко више може, и надмећу се, вредност умних блага превазилази код нбих сва остала. Али се види и плод. Бостон е варош новиа, едва е 200 година како постои, а из н§ е изашло више славних лгоди и жена, него ма из кое друге вароши на свету кол иладама година стои. — На ово уздише неки НемаЦ питагоћи: у К010И в немачкои вароши или држави вредност просвете овако припозната! у коши општинскои репрезентанц1и седе оваки прИ" ателБи просвете и обштинска напредка, и где су!! — А да шта тУ" жан да рекнемо ми, коима ових принтела наивише треба, и кое е прО" света вдина спасти кадра!? — У нашим репрезентанциама има их, кои« а