Школски лист

229

пјГкмл^тх, мто. слллх дла кскмх живот^ и дмхлн У ј и В(А (Д4нн. 17. 25.) говори св. Аттостол Павле. Он и назива Бога „ЕЛЛЖЖМЛЛХ и ОДИМММХ СИЛНТММХ, цдрјмх ЦлрСТВ ^кхјји^х и ГОСПОД1МХ ГОСПО^СТВ&М1рИ)(Х (1. Тии. 6. 15.) Савршенства су Божин, као што смо пре^е рекли неброена. Кад би стали подробно говорити само о споменутии своИствама, не да би нам мало дана било , него и сав живот. У осталом познан4 Бога треба да буде навглавние д4ло у животу сваког човека, у том се састои наш значав, наша слава и блаженство. Држимо тврдо у уму и срдцу, да е Бог дух, наИсавршеши, вечни, свуда присутствугоћ, безконачни, да е он наш свемогући Творац, милосрдни владика, премудри промислителв и судиа правосудни. Шму пристои свака слава, част и кланан^: Отцу, и Син у и светом Духу, сада, вечно и до века. Аминт>.

Д о п и с. I. Е. Бела Црква, 12- ГОлиа. У обштини овои постое 2 мужка и 1 женски разред, у коиша се ових дана држаху годишнби испити. Наиера ми е на видело изнети како са овим напредуемо, ер држим да нас ништа не може од народног пропадана и одрођаванл сачувати до школе и опет велим школе. Будући да се овде због наших србских школа неко неспоразумлен4 међу обштинош и племенитим мађистратом изродило, то е за добро нашао госп. окружни управителв школски Дим, Чобић, високоблагородног госп. Генерала и Бригадира на испит позвати, кои е заиста 19. ГОта у нашу школу и дошао , и успех наших школа савестно оценш, за кое ми г. управителго весма благодаримо. Од стране плем. поглаварства присутствоваху на овом испиту гг. градоначелник Фром, управителв Улић, сенатор Франа Граинер, а од стране обштине преч. г. прота са више одабраних чланова, Испит е у втором разреду, над коим е учител^м поставлБн г. Макса Пантелић на задоволвство школске комисие испао, све прописане предмете школске деца добро знадоше, а особито Природопис и Землвопис, само е штета што у школи овои нема гошт до данас никаква землБовида, где би могла деца и руком оно што говоре показати, али шта ћемо кад смо ми овде у манвини, па свака наша молба буде у засћданш одбиена. На захтеван^ госп. Генерала писала су деца на табли врло лепо и чисто, и сваку реч граматично означише какова е. Ово нас е заиста удивити морало, кад се само сетисмо да за време нашег обучаванн о свему овом ни спомена било нив. Но нас наивише обрадова едно малено детенце, кое нам на родолгобивом присутству нашем у име своих