Школски лист

257

парандЈи дозвол^на, нити се трпила. бдва се смело о делима овога светителл пред ученицима говорити. У здаииго приправничком не беше ни едне едине свете иконе баш као оно и у школама и т. д. — — У идућем брого говорићемо о том какве су наше школс постале од године 1857. до 1861. и какве су сада. Мисди и изреке еднога од првих педагога новиега доба. УЧЕНћ И УЧИТЕЛБ. Свако учен4 мале деце валл поглавито на то да иде, да умне снаге развин, а не да само знанн дае. Учити малу децу, да само шта знаго, а не хтети оним знан4м развинти умне снаге у нвима, лудост е. Школа, коа не тежи за тим, да снаге развин, но само да научи децу овим наИобичшим вештиницама за живот, то е права пука школа, што само пукце одгаа, па ће бити и остати пукци. Учен4 вала вештбагоћи да развие моћ мишлкш. ОнаИ меканизам, што само товари у памет, а не обазире се на моћ мишлЈшн, ние наука за лгоде, но само за чворке, чавке и папагае. Н мрзим на сваку пасивност у ученго и у мишл§нго. Ние знанб што снажи, већ разумеван^, не мртво нагомилаван4 знанн у памети, већ свестно пречинеић тога у разуму, не примаић већ тражен^, не верован^ већ испитиван!, не готово већ готовленб, не преджватан4 већ расчланћиван4. Не сме наука бити цел, већ средство. Где год се узме наука за цел, ту човечин личност пропада, а иза^е идолопоклонство науке, као што се то на нашим великим школама виђа. II р а в а е ц е л у ч е н а р а з в и т а к у м а. Ние ни на великои школа научност у голом знанго науке, иећ у самосвестном мишленго и раду на нвоВ, нити е темелвност у обективном исцрплЈнго предмета, већ у субективноЛ висини и енергт мишленн, што само науке развин. Подстицан4 на саморад, то е поглавито средство при изображаванго деце. Теориа подстицана то е данас права теорин ученл. Зато ние при ученго деце езгра ни учителБ ни учевни